Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година XVI Јул— Децембар 1968. Број 3—4

О АКТ YEAHOCT И ПРОУЧАВАЊА ОДЛУКА ДРУГОГ ЗАСЕДАЊА АВНОЈ-а

Y савременој уставној и политичкој историји Југославије питања везана за услове настанка АВНОЈ-а и његовог Другог заседања, a посебно одлуке донете на том заседању, представљају веома значајна подручја проучавања. Њихов знача ј ce, можда, још више афирмише данас када смо, захваљујући нужном временском размаку, у могућности да шире, са више сазнања, похпуније уочимо и теоријски осветлимо све оно што je било од пресудне важности за организовање и усмеравање револуционарних промена у Југославији у току другог светског рата и образована основа новог политичког система још пре завршетка тог рата. Револуција, спровођена у условима заједничког устанка и народноослободилачке борбе свих народа Југославије против окупатора, представља у историји тих народа несумњиво најзначајнији ослободилачки акт. Она je дала ширу сощцално-политичку садржину борби за ослобоВење и допринела да ова постепено прерасте у акт ослобођења од националне, социјалне, полнтичке и друге отуђености. Као свестан акт ослобођења, револуција je представљала процес који се по својој логици нужно морао развијати у правду стварне и активне демократије, демократије која ће са собом носити јасну тежн&у за укидањем сваког монопола над друштвом и човеком. Y том смислу, порекло савременог политичког система ваља тражити у револуцији, а самим тим и порекло његових институција и начела. I Југословенска револуција, с обзиром на стварне историјске околности њеног настанка и развитка, с обзиром на њене носиоце и односе у Југославији, историјске традиције и т. сл. одликовала се многим посебностима. Њен настанак и историјски оквир везан je за народноослободилачку борбу југословенских народа, који су се у току другог светског рата, окупирани и поробљени од гшостраних окупатора, дигли на устанак. YcTanaK против окупатора могао je да прерасте у општенародни ослободилачки рат само зато што je таква борба садржала ослободилачке циљеве који су били шири од непосредне тежње за ослобођењем од окупатора. Ослободилачки циљеви су се постепено и све више ширили и стирали