Анали Правног факултета у Београду

328

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

обележја тежње за дубљим социјалним и политичким преображајима, новим односима у друштву, новим односима не само међу народима већ међу људима. Историјска епоха у којој ce развијала, као и односи у самом југословенском друштву условили су да такав покрет буде ношен, прихваћен и даље усмераван од стране историјски напредних слојева с радничком класом у првом реду, коју je организовала њена водећа политичка организација КП Југославије. A конкретне историјске околности су допринеле да ова буде не само најснажнија већ и једина општејугословенска политичка организација. КП Југославије je тај општенародни ослободилачки покрет усмеравала у правцу дубљих социјалних промена, у правду револуције која je, историјски узето, могла бити у крајњој линији једино социјалистичка револуција. Познато je да je тежња да борба за национално ослобођење буде у својим ослободилачким циљевима обезбеђена социјално-политичким ослобођењем и да омогући у крајњој линији ослобођење човека и његове нације, довела до постепеног и све већег укључивања свих основних социјалних слојева радника и сељака и интелигенције, а нарочито омладине, и то слојева свих народа Југославије у активна токове ослободилачког рата и револуције. Истовремено, такви ослободилачки циљеви и одговарајуће социјално груписање у корист тих циљева довели су до раздвајања, у суштини на класној основи, оних који су се супротставили, непосредно уз окупатора односно на разне друге начине, тако деловито сазрелом ослободилачком покрету и његовим диљевима. Нужност да се ослободилачки рат против окупатора исполш као борба за национално ослобођење и равноправност сваког народа посебно, неминовност да такво ослободилачко кретање буде прожето и повезано с обзиром на нове друштвене и политичке односе, довеле су до тога да се у склону датих околности, упоредо с оружаном борбом, „постави питање власти”. С друге стране, историјске околности у свету и у нас налагале су да усмеравање социјалног преображаја не буде одмах и непосредно оличено у дубл>ем мењању друштвено-економских односа. Из тих разлога се у нашој теорији обично истиче „политички” карактер револуције у Југославији. Међутим, дубља истраживања су увек показивала да не може бити чисте полигичке револуције, из простог разлога што je револуција сложен процес који прожима, додуше неравномерно, разне стране друштвеног живота једног народа. Y складу с тим, историја je показивала, а то се и код нас испољило, да политички акти револуције имају увек, макар и у крајњој линији, економски и шири друштвени карактер (1). Посебне карактеристике револуције у Југославији огледају се у њеном „полицентристичком карактеру”. Мада у основи организована и усмеравана од централног руководства партије радничке класе, она je даље развијана сагласно сложено ј националној структури, као и постојању елемената регионалне разноликости и историјско-покрајинских paSiUramocTH, из више основних центара који су имали одговарајуће национално обележје. (1) Вид. Ј. БорВевић, Социјализам и демократија , Београд 1962, стр. 344.