Анали Правног факултета у Београду

330

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у облику ових нових органа власти треба да постане основ деле организадије власти и политичког система. Треће, народноослободилачки одбори, ко je су људи прихватили као органе „народног самоуправљања”, дали су на одговарајући начин обележја самом федеративном облику (2). На тај начин се федеративно уреВење развијало повезано с начел ом самоуправе у облику народноослободилачких одбора одоздо до горе. II Y овом напнсу није основно да се наведу опширно свн узроци револуционарних преображаја у Југославији. То су питања која треба дубље истраживати. Овде je значајно истаћи да je револуција победила захваљујући коренитом мењању односа снага у Јутославији и да je тај нови однос бно изражен афирмисањем народноослободилачких одбора као основе политичког система. Када бисмо желели да макар и непотпуно покажемо основне чиниоце и акте такве победе, морали бисмо да истакнемо следеће. 1. То су пре свега резултати борбе Народноослободилачке војске, која се све вшпе афирмисала као одлучујућа војна снага на територији Југославије. Овоме су нарочито допринели: победе над окупаторима и ослобођење низа нових територија, нарочито после неуспеле V непријатедске офанзиве, успон захваљујући како све већем приливу нових бораца, тако и организовагьа већег броја крупних јединица, дивизија и корпуса; везивање великог броја непријатељских днвизија сталним борбама и тиме пружања активне помоћи савезничким армијама. Нов моменат у развитку и народноослободилачке борбе и њене војске наступио je после капитулације Италије. Улога нове армије се и шире испољавала; она je допринела својом организацијом и деловањем обезбеђивању равноправности и јединства свих народа Југославије, она je била, да не улазимо у проблеме њеног места у политичном систему, ослонац дог система и обезбеВивала иегов развитак (3). 2. Народноослободилачки одбори су се као организационо-политичка основа новог система власти консолидовали и наградили у један систем; били су од народа прихваћени и као концепција о облику и карактеру нове власти. Ааље, изградња народноослободилачких одбора се кретала у смислу заокруживања једног система одбора, подразумевајући и шире, регионалне организације власти и њихове органе, све до земаљских антифашнстичких већа и скушитина и АВНОЈ-а (4). Они су, у мери у којој се

(2) Вид. у том погледу Одлуку о изградњи Јутославије на федеративно.м приыщшу. Овом Одлуком се народноослободилачки одбори заједно с већ постојећим главним народоослободнлачким одборима и земаљским антнфапшстичким већима потврђују као основ федератпвног уређења. (Текст Одлуке вид. у „Службени лист ДФЈ”, 1945, бр. 1).

(з) Вид. Ј. Броз Тито, ~ Десетогодкшњица наше народне армије" у Војно-политички гласите, 1957, бр. 9.

(4) Y току 1943. године долази до осшгвања земаљскнх антифапшетпчких већа народног ослобођеља Хрватске, 13. и 14. јуна (Друго заседање, одржано 14. октобра псте године), Црне Горе, 15. и 16. новембра, Босне и Херцеговине, 26. и 27. новембра. Y Словенији je од 1. до 3. октобра одржан Збор у Кочевљу, на коме je Словеначкн народноослободилачки одбор,