Анали Правног факултета у Београду

331

О АКТУЕЛНОСТИ ПРОУЧАВАЊА ОДЛУКА ДРУГОЕ ЗАСЕДАЊА ABHOJ-a

све битније изражавала промена у односима снага у Југославији, све више деловали као органы новог државног уређења. На хај начин, током 1943. године, до Другог заседања ABHOJ-a, а упоредо с чшьеницом да je Народноослободилачка војска посхајала у све већој мери одлучујућа војна сила, афирмисао се и један разгранати систем народноослободилачких одбора. То je значило да je победа револуције омогућена и новым политичким системой. 3. КП Југославије, као политичка снага, која je организовала народ, ноослободилачки рат и усмеравала га у правду револудије још се више учврстила, и то не само бројно, проширгшањем редова, већ и самим консолидовањем новог политичког система и оружаних снага револуције. Она се организационо усаглашавала тенденцији развитка политичког система на федеративным основама, коју je сама подстицала и усмеравала, а сем тога још непосредније учврстила свој утицај на остале друштвене организације. На тај начин ЮТ Југославије се учврстила као основни свесни чинилац и ослободилачке борбе и револуционарних промена, а самим тим и као фактор стварања новог политичког система и државног уреВена. 4. Посебан проблем изградње новог политичког система представљали су облици друштвеног политичког организована. Поред КП Југославије, чија je руководећа улога била обезбеђена, али која je представл.ала релативно ужу кадровску пархију, организацију која у датим условима ослободилачког рата и револуције није увек непосредно наступала требало je обезбедити шире облике организована оних социјалних слојева који су носили пуну тежину народноослободилачког рата. Народноослободилачки покрет који ce изграђивао од почетка устанка, представљао je наставак предратног окупљана напредних трупа и слојева на основы политике народног фронта. Актуелност његовог даљег развитка дошла je до израза како у припремама оружане борбе, тако и избијанем устанка. На основи органнзација народноослободилачког покрета стварани су и први народноослободилачки одбори. Организације покрета су у почетку под различитнм називима преузимале власт на ослобођеним теритеоријама и тако се претварале у народноослободилачке одборе или су се сами одбори организовали и као органи власти и органы покрета. На тај начин се, упоредо и организационо сједињен, развијао систем власти и организација НО покрета у целој Југославији. Y складу с тим je и Прво заседање АВНОЈ-а у ствари било заседане НО покрета Југославије на коме je требало да дође до образована највишег органа власти. Познати су разлози због чега није до тога дошло на овом заседану (5). Упоредо с јачанем НО покрета, долази крајем 1942. године до образована, на његовој платформы, и до посебних друштвених организација:

основан join 1941. године, конституисан у највиши привремени орган власти у Словенији. Y Србији je постојао и функционисао Главки народноослободилачки одбор Србије, основан повембра 1941, године, док je у Македонији основан Иницијативнн одбор за сазпвање Амтифашистичког собрања. (Вид. о томе Л, Гершковић, Документа о развоју народне власти, Београд 1948, стр. 192, 149—150, 239—242, 205—209, 229—234, 234—235).

(5) Вид. Л. Геришовић, Хисторија народне власти, Београд 1957, стр. 165, 166.