Анали Правног факултета у Београду

332

АНАЛИ ПРАЕНОГ ФАКУЛХЕТА

Прве конференције Антифашистичког фронта жена и Првог конгреса Антифашистичке омладине, на коме се образовао Уједињени савез антифашистичке омладине Јутославије. Промена односа снага у корнет ослободилачких снага и победа револуције у основним политичким односима, као и консолидовање нове народне власти довели су до потребе организационог одвајања органа народноослободилачког фронта од органа власти. До оваквог одвајања долази нарочито после Другог заседања ABHOJ-a. Y федералним јединицама образују ce земаљске организације ЈНОФ-а, које обухватају локалне и регионалне организације, а августа 1945. године одржан je и Први конгрес народног фронта Југославије. 5. Развитак и продубљивање народноослободилачког рата условили су изградњу антиокупаторског, антиквислиншког, антифапшетичког и ослободилачког јавног мњења не само на ослобођеним територијама селима и градовима, већ и у неослобођеним, а посебно највећим градским центрима. На образование таквог јавног мњења утицало je више момената: свест да борба за ослобођење означава и борбу за слободу и равноправност сваког народа, при чему je њен саставни елеменат било и сазнање да je ослобођење, опште узето, уско повезано с акцијом за слободу човека. Зато се упоредо долазило до сазнања да једино револуција може да сбезбеди пуниje и шире ослобођење, да омогући не само самоодреВење народа већ и самоодређење човека, да покаже јасније перспективе једног новог друштва заснованог на новим основама. То мњење je на одређен начин изражавано организационо преко организација Народноослободилачког фронта (НОФ). Оно je, услед датих околности које су допринеле сазнању да једино револуција може да обезбеди шире ослободилачке цил>еве, било под пресудним утицајем КП Југославије. Такође, оно се развијало и ширило и под утицајем осталих чинилаца карактеристичних за степей постигнутих револуционарних преображаја. Најзад, одређени облици активности Народноослободилачког фронта и других друштвених организација и њихово деловаље како у ослобоВеним, тако и још неослобоВеним селима и градовима, а нарочито у највећим центрима представљају посебно значајан облик изражавагьа и учвршћивања ослободилачког јавног мњења. Одговарајућу улогу у том погледу имали су разни видови штампе, коју су издавале организације ЈНОФ-а, жена и омладине и т. сл. 6. Образована и изградња новог политичког система, као основнп и процес и облик остваривања Револуције, представљали су и у даљим токовима довели до „матер ијализовања” у институционалном или неинституционалном виду извесних основних начела. Тако, на пример, овде би ваљало истаћи специфичне путеве, облике и установе остваривања самоодреВења народа, равноправности и потврде националног индивидуалитета. Сагласно томе, нзграБивао се принцип федера/шзма, чија се специфичност огледа у томе што je он у бити био повезан са концепцијом да су НОО-и основни органи власти, да они истовремено представл)ају и облик самоуправе. Природно да у ратно-револуционарним условима raicy могле