Анали Правног факултета у Београду

102

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je извршена на јавном месту ( 4 ). Круг лида осхаје индивидуално неодређен и онда, када се они који долазе уписују у книгу, тј. када су они који су дошли индивидуално позвани, ако само није ограничен број лица која све могу доћи. Велцел ( 5 ) сматра да je увреда јавна онда, када je учињена пред већим незатвореним кругом лица ( 6 ). Наш КЗ у члановима 169, 170. и 171. не даје могућности за овако широко схватање јавне клевете, јавне увреде и јавног изношења личних и породичних прилика. Он одређује нешто ужи, али зато, чини се, јаснији појам јавности код ових кривичних дела. Наиме, ова дела су учињена јавно, ако су учињена путем штампе, радија, телевизије или сличним средствима или на јавном скупу. Према томе, схватање да je увреда јавна ако je учињена пред већим, индивидуално неодређеним кругом лица не би могло бити прихваћено са гледишта нашег КЗ, уколико иста не би била учшьена на јавном скупу. ТакоВе јавност места по нашем КЗ нема одлучујући значај за појам јавности код кривнчних дела против части и утледа. Потребно je да je дело учшьено на јавном скупу ( 7 ). Међутим, иако на први поглед изгледа да je појам јавног скупа јасан, његово тумачење je у теорији и пракси изазвало крупне проблеме. Према др Ј. Таховићу ( B ),.појам јавног скупа „треба пре свега узети у смислу Закона о удружењима, зборовима и другим јавним скуповима. Сем тога овде треба подразумевати још неке друге облике сакуплања на јавном месту, као на пример погребне поворке, природна весела око рађања и венчања, разне друге народне и локалне светковине, јавне плаже итд.” Овакво схватање појма јавног скупа je, по нашем мишлегьу, сувише широко. Нема сумње да овај појам треба схватити шире него што je он дат у горе наведеном закону, али он ипак не може бити схваћен тако

(4) Мишљење да јавно место није одлучујући моменат за оцену питања да ли постојп јавна увР е Д а . Живановић je заступао и у време важења старог српског КЗ, који je, као шго je наведено, изрнчито истицао увреду на јавном месту као посебан случај јавне увреде. В. др Т. Живановић: »О увреди и клевети«, Београд, 1911, стр. 50, као и новије издање ове књиге од 1927, стр. 62. Ту Живановић каже да би било апсурдно сматрати да je увреда учињена јавно ако je лице А у механи шапнуло на ухо лицу Б нешто за овога увредљиво, и када би само њих двоје били у кафани. »Зато je потребно вели дал»е Живановић захтевати за јавност места поред приступачности истога свакоме и могућност да неком трећем (ма и једном једином лицу дакле) изјаеа непосредно до сазнања dohe, иако се уствари ово није догодило. Ове ће пак могућности бити онда, када je изјави био присутан и неко трећи, или када je она гласно саопштена. Ако поменути услови постоје без значаја je, да ли je место и по себи јавно«. (5) Welzel: Das Deutsche Strafrecht, 9. Aufl., Berlin, 1965. стр. 281. (6) Тако и Schönke—Schröder: Strafgesetzbuch—Kommentar, 12. Aufl. München und Berlin 1965, стр. 889. Ту се, на пример, каже; »Јавно оговарање постоји онда када je оно за један већи, личним односима неповезани круг лица било опажливо (wahrnehmbar).« (7) У објашњењнма уз Нацрт Кривнчног законика ФНРЈ (изд. Сл. лист ФНРЈ, Београд, 1951, стр. 314) у вези са тим се каже: »Y Нацрту се стало на становиште да због јавности напада, по правилу, не треба предвидети тежу казну. Изузетак су увреде или клевете учињене путем штампе, раднја или на јавном скупу, јер у оваквилт случајевпма увреду или клевету редовно сазнаје већн круг луди; због тога они нмају тежн карактер. Што се тиче осталих начина јавних увреда или клевета (imp. на јавном месту), стало се на становиште да овакве случајеве не треба теже кажњавати jep je редовно ограничен број ,шца која могу сазнати за увреду односно клевету". (8) Др Ј. Таховнћ: Коментар Кривнчног законика, Београд, 1956, стр. 169.