Анали Правног факултета у Београду

103

СУДСКА ПРАКСА

широко да се под њега може подвести скуп више лица на јавноме месту. Y ствари, ово мишљење се поводи за идејом да je за јавни карактер увреде одн. клевете од бнтног значаја јавност места. На тај начин долази до мешања појма „јавни скуп” са појмом „јавно место”, јер ce, заправо, први појам жели објаснитн другим ( 9 ). Овакво резоновање ce, међутим, удаљава од интенције законодавца, јер иде за тим да одреди појам јавности на основу ванзаконских мерила, и да тако одређени појам припише законодавчевој интенцији. Но, иако нетачно, овакво схватање јавног скупа je заступлено у појединим одлукама наших судова. Тако се, на пример, у једној судској одлуци ( 10 ) о овом питану каже: „Под јавном увредом у смислу плана 169/2 КЗ не разумијева се само скуп по Закону о удружењима, зборовима и другим јавним скуповима, него и јавни скуп као већа трупа луди окуплених на јавном месту.” Аругу крајност представлају мишљења која за појам јавног скупа не траже ништа више од простог збира више лица на јавном месту. Такво je, на пример, мшплење заступлено у одлуци Врховног војног суда II К. бр. 33/57 С 11 ), према коме појам јавног скупа треба схватити тако „да се у њега уклучују сви јавни скупови у смислу фактичког постојања веће трупе луди на јавном месту”. Сасвим je свеједно —■ каже се даље у овој одлуци „да ли се ради о скупу којн je формилно сазван или о каквом другом скупу, који je спонтано, или било како друкчије настао”. Ово последње мишљење, које појам јавног скупа чини сасвим неодреЬеним, мора бити одбачено. Оно ни у већини других судских одлука није прихваћено. Тако се, на пример, у одлуци Врховног суда Југославије Кж 66/54 од 4. VI 1956. године (Збирка Ш/43) износи сасвим исправно схватање да увреда самим тим што je нанесена на месту где постоји већи број луди још увек није учињена на јавном скупу. Y конкретном случају заступлено je становиште да увреда у кафани не може бити квалификована као увреда на јавном скупу, ако такав скуп није заиста постојао у време извршења увреде. Y коментарисању схватања које je заступлено у овој одлуци, Златарић ( 12 ) долази до веома занимљивих закључака, који представљају по нашем мишлењу правилан путоказ за ближе одреВивање појма јавног скупа у смислу одредаба КЗ. Полазећи од констатације ко ja je изражена у наведеној одлуци, да присутност већег броја луди на одређеном про-

(9) Склоност ка мешшьу јавног места и јавног скупа и објашњењу једног појма другим представља честу појаву. Тако, нпр., интересантно je навести мишљење изражено у одлуци касационог суда у Београду из 1931. године, према коме се има сматрати да je дело учињено на јавном месту, мада je учињено на верској свечаности у приватној кући, зато што je учињено пред гостима. Дакле, овде се појам јавног места жсли одредити помоћу појма јавног скупа насупрот данашњој тенденцији да се појам јавног скупа објасни појмом јавног места, што, у ствари, све зависи од законског текста од кога се полази и који треба тумачити. (в. Г. Никетић; Крив, зак. објашњења пракса споредно законодавство, Београд 1939, стр. 492).

(io) Ова одлука je објављека у књизи Кривични законик са објашњењнма изд. Урадни лист ЛРС, А>убл>ана, 1961, стр. 274.

(и) в. др. М. Борђевић; Практикум за Кривично право посебни део- Београд, 1967, стр. 58.

(12) др Б. Златарић; Кривични законик у практичној примјени II св., Загреб, 1958, стр. 183—184.