Анали Правног факултета у Београду

104

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стору (нпр. у кафани, на плажи, на забави) још увек не представла јавни ск УП\ГЗлатарић долази до заклучка да под јавним скупом треба сматрати , састанак већег броја људи сабзаједничким циљем неке друштвене или политичке манифестације чему тај састанак треба да буде приступачан јавности.^> Схватање да je јавни скуп састанак већег броја луди са заједничким циљем неке друштвене или политичке манифестанте, представља, у ствари, врло прецизну дефиницију појма јавног скупа. Међутим, сматрамо да ова дефинидија, насупрот свим досадаппьим, исувише сужава појам јавног скупа, те да стога опет не погаВа интенцију законодавца. По нашем мишлењу, за постојање јавног скупа несумњиво je потребно да окуплање људи на једном месту има један одреВени друштвени смисао. Просто налажење више лица у једном простору, нпр. у трамвају, у кафани, на плажи итд. не може представлати јавни скуп. С друге, пак, стране, ако се јавни скуп схвати као састанак више лица са заједничким цилем неке друштвене или по.штичке манифестацнје, онда то значи да нема јавног скупа ако његови учесници не доВу у намери да се састану један с другим, да би из тог састајања заједничком акцијом произвели одреБену, за друштвене односе релевантну манифестацију. Према овој дефиницији, на пример, посетиоци позоршпне представе, или, пак, неког јавног предавања не би могли представљати јавни скуп, мада, по нашем мишлењу, овде може бити реч о јавном скупу у смислу одредаба КЗ. Према наведено ј дефиницији, ту не би могло бити речи о јавном скупу, јер иако има скупланьа нема састајања луди, шгти, пак, има неке заједничке акције и неког заједничког цила који треба да буде остварен тиме што су се луди састали, мала je несумњиво реч о скупу луди, који je узрокован једнихМ заједничким друштвеним смислом, који je присутан код сватсог учесника скупа. Поставла се, меВутим, питање, да ли сакуплање више лица, које свако за себе предузима акцију ради постизања једног истоветног друштвено целисходног цила, може бити сматрано јавним скупом без обзира на то што нема остварења заједничком акцијом заједничког друштвеног цила. Индхнзидуална повезаност учесника скупа, по нашем мишлењу, није неопходно потребна за постојање јавног скупа. МеВутим, то не значи да није потребан и известан контакт измеВу аутора изјаве и скупа као целине. Ако један посетилац предавања устане са свога седишта и гласно изговори увреду на рачун одређеног лица неће се радити о јавној увреди, јер није успоставлен контакт измеВу њега и јавног скупа. МеВутим, ако предавай изговори пред публиком увреду на рачун истог тог лица постојаће јавна увреда, jep je измеВу њега и публике успоставлен одреБен контакт. Да би тај контакт био успоставлен, потребно je да се сви учесници скупа налазе на скупу у цилу да такав контакт успоставе (дакле, не долазе у обзир плаже, трамваји и сл.). С друге стране, пак, нпје потребно да тај цил буде заједнички у том смислу да учесници скупа колективном активношћу постижу одреВени друштвени ефекат (нпр. зборови). Доволно je да буде остварен однос социјашо целисходне комуникације измеВу чланова скупа, при чему je без значаја да ли je он успоставлен измеВу учесника