Анали Правног факултета у Београду

108

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

питање обима, односно опширности ЗУП-а мора се ценити пре свега с обзиром на односе о којима je реч и на потребу постојања законских одредаба по којима ce ти односи имају расправљати. Y природи je ствари, а и законохм je прописано, да управ ни поступай, води надлежни орган. Овим je речено да тај орган прима захтев странке ако се поступай покреће по захтеву странке, затим, да покреће поступай без обзира да ли по захтеву странке или по службеној дужности, да одреВује које се чињенице и којим доказшш средствима имају доказивати, да предузима радње поступка које су потребне, да расправља односе који у току поступка настају између њега и странке, да цени доказе и утврђује чињенице. По завршеном испитном поступку орган доноси решење којим решава о праву, обавези или правном интересу странке у управној ствари која je предмет поступка. С обзиром на ово, односно на овлашћења која орган има у поступку уопште, па и npeiMa странци, а он их мора имати ради стварања могућностн за доношење решења, орган се, у целини односа према странци, налази у положају далеко јачем од положаја странке према органу. Y изложеним радњама поступка има се у виду пре .свега првостепени поступай, али je у рукама органа исто тако и другостепени поступак, затим поступак по ванредним правним средствима, а и извршни поступак, ако до ових поступака дође. Такав положај органа, који му произилази из овлашћења а истовре.мено и дужности за вођење поступка, у случају одсуства одредаба закона за регухшсање односа који у поступку настају између органа и странке, у началу би давао органу могућност да сваки такав однос расправи по свом нахођењу. Може се претпоставнти да би у таквом случају ови односи најчешће били расправљани у смислу најцелисходнијем по орган, или онако како je то органу најједноставније, а не може се искључити ни могућност утицаја са стране, па и оних недопуштених. При расправљању таквих односа, интерес странке био би занехмарен, и странка не би имала могућности да заштити свој интерес у поступку, нити да утиче на ток поступка у којем се решава о неком њенОхМ праву, обавези или правнОхМ интересу, иако ток поступка и активно учешће странке у поступку понекад могу бити од одлучног утицаја за решење ствари. Y одсуству закона о поступку, на изхгожени начин могу се расправљати сви односи о којима je реч, али кад закон о поступку постоји, тако се могу расправхъати са,мо они односи који законохм нису предвиђенн. Међутнм, односи који су законом предвиЬени а за које су прописана правила по којима се имају расправхъати, морају се расправљати на начин прописан законохм, тако да при њиховом расправхъан>у дох\ази до изражаја закон, а не нахоВење органа. Y оваквом сдучају од закона зависи да ли ће интерес странке у току поступка бити заштићен, и ако хоће да х\и ће то бити у већвхМ или ман.см броју односа идали ће бити заштићен у већој или хмањој мери. Y овохМ излагању није хмогуће дати прегх\ед свих, па ни већег дела односа који настају између органа и странака у управно,м поступку, већ се овде наводи само неколико примера, и то оних који су у пракси најчешћи, најједноставнији, а у исто врехме су и карактеристични. Први однос у управнОхМ поступку измеВу странке и органа настаје кад странка донесе или органу поштохм пошаъе писмен поднесак. Аа односи у овој фази поступка нису регулисани одредбама 3Yn-a, у случају да