Анали Правног факултета у Београду

125

ПРИКАЗЫ

давна подлога за решење најважнијих питања из области породичног права. И поред врло аргументованих дискусија у Парламенту, приликом коЈих je истицано да модерна држава захтева и савремено законодавство (развод брака, на пример, не постоји још једино у Италији, Шпанији и Португалии), ни Устав није створио могућност за повољнија решења „друштвено-економских” гштања. Једини уступак који je, бар делимично, учињен у погледу положаја запослене жене у Италији јесте да je жена-радннца изједначена у правима и дужностима са мушкарцем. Пратећи предлоге, њихове модификације, дискусију о њима и, коначно, њихово обарање, изгледа нам несхватљиво и, са правног становшпта, потпуно немогуће да суверена држава прихвата религиозны орак који има све граВанско-правне последице, и признаје у тој области надлежност духовних судова. Трећи део, правно најзначајнији, садржи предлоге за реформу. Подељен je на два одељка: 1. законодавна иницијатива; 2. претходнице парламентарне интервенције: упутства и одлуке. Законодавна иницијатива, која je почела непосредно после ступатьа на снагу Устава Републике, практично je наставила неуспеле покушаје издвајања породичног законодавства од утицаја и надлежности Свете Столице, и стварања одредаба које би омогућиле да породично законодавство буде у потпуности одвојено од религије. Области за које je захтевана реформа су следеће: а) односи измеВу супруга; б) односи измеВу родитеља и деце; в) усвојење и г) усиновљење. Односи измеВу супруга захтевају знатне законске корекдије због неједнакости мужа и жене, која повлачи многе, за жену неповољне граВанскоправне последице. Захтеви и законске иницщативе, који теже потпун ом изједначењу жене у оквиру породице, логична су последица њеног положаја у друштву у коме je стекла политичка права. Изједначење супруга довело би до многих праведнијих решења која се односе на издржавање, подансгво и родитељску власт која сада припада само оцу. Предмет бројних дискусија je и престанак брака (који сада настаје смрћу једног од. супруга), односно омогућавање развода у случајевима када брак више не постоји (тзв. „мали развод”). То би, у ствари, била легализација постојећег стагьа ствари. Предлози законске реформе у области односа родитеља и деце усредсреВени су на заштиту ванбрачне деце. Признавање ванбрачне деце, њихов правки положа), могућности признавања очинства, обавеза издржаван>а, наслеВивагье, и старање о напуштеној деци, захтевају не само ефикасна већ и врло хитна законска решења. Законско олакшавање усвојења и усиновљења представља у новим предлозима реформе породичног законодавства допуну заштите деце и смањења броја незбринуте и угрожене деце. Други одељак подробно излаже све предлоге које су, у оквиру својих програма, политичке странке поднеле за реформу породичног права. Нарочито женски покрети у оквиру разних партија истину да je немогуће постићи потпуно друштвено изједначење жене са мушкарцем док се не измене законски прописи у оквиру породичног права.