Анали Правног факултета у Београду

131

ПРИКАЗИ

Наредне, 1968. године, Конферендија je одржана у Сарајеву. Овога пута дискуснје су вођене на знатно вишем нивоу и на основи већ унапред добро припремлених материјала. Као и на Конференции у Загребу, и овде се највише расправљало око следећа три питања: проблем режима студија, проблем запошлавања младих правника и проблем самоуправлања на факултетима. Аонесене су резолуције које треба да представлају полазну тачку за заједничко решавање ових проблема. Y исто време се знатно напредовало и у погледу зближавања студентских организација на правним факултетима: основан je Сталин секретаријат Интерфакултетске конференције, са седшптем у Београду. Већ од самог оснивања, Секретаријат je отпочео са веома плодоносним радом и оправдао je своје постојање. Први састанак, одржан у мају 1968. год., био je конститутивне природе. Донесен je Правилник о раду Секретариата и усвојен финансијски план. Чланови Секретариата (према Правилнику то су председници факултетских одбора Савеза студената на правним факултетима) договорили су се о наредним задацима. 25. XII 1968. год., одржан je други по реду састанак Секретари јата. Пошто je то био први састанак одржан после јунскнх догађаја, чланови Секретариата су прво расправлали о томе како су текли јунски догађаји на београдском и осталим правним факултетима. Затим се прешло на дискусију о усклаВивању режима студија. Овај проблем био je у жижи интересовала студентских представника на свим досадаппьим састанцима интерфакултетског характера. Рад на њему представла један од главних задатака Секретаријата у овом периоду. Замисао je потекла од учесника Конференције у Загребу 1967. год,, којн су се, расправлајући о овом питатьу, сложили у следећем: Да би требало обезбедити да на свим правним факултетима у земли буде, бар приближно, иста квалитет студирања. - Пошто студента; често мењају место студнрања, било да то чине 13 објективних или субјективних разлога, а прелазак je често немогућ или отежан због великих разлика у наставним плановима, предлаже се усаглашавање режима студија на свим правним факултетима. Y том смислу потребно je: да се на свим правним факултетима под једнаким условима врши упис студената на I годину студија; да се ускладе наставни планови и программ студија од прве до четврте године. Да се укине степенована настава. Извођење наставе, нарочито вежби, да се подигне на виши ниво. До сада се настава обављала по систему „ех cathedra”, а то je доводило до тога. да студента буду само пасивни слушаоци, а не актив ни учесници наставног процеса. Потребно je да се измењају искуства, провере и оцене одређени облицн наставе који се практикују на неким a запоставлају на другим факултетима, те да се размотре могућности увођења таквих корисних облика наставе и на другим факултетима. Такође je предложено да се размотри питање увођења обавезне феријалне праксе, као и једног страног језика (облигаторно или факултативно), као и питање издавања уџбеника и коришћења уцбеника чији су аутори са других факултета. Ови закључци су били полазна тачка за дискусије које су по овом питању вођене у Сарајеву. Делегати са београдског Правног факултета дошли су на Конференцију са исцрпним материјало!М, који je представљао праву слику тренутног стања на факултетима у погледу режима студија, a која je добивена упоређивањем статута свих правних факултета у земли. Та анализа je показала да постоје веома велике разлике у наставним програмима (постојање неких предмета који на другим факултетима нису заступлени, различит распоред предмета по годинама, као и постојање смерова и опционих трупа на појединим факултетима, затим у различитом третирању истог предмета. Негде се један предмет изучава као самосталан, а негде у оквиру неког другог предмета, негде један семестар а негде два).