Анали Правног факултета у Београду

132

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Због свега тога делегата Конференције су закл.учили да je неопходно потребно прићи усклађивању режима студија на свим правним факултетима у земљи, Своје захтеве изразили су кроз Резолуцију о режиму студи] а, која je усвојена на Конфюренщци, a која гласи: Учесници Интерфакултетске конференције Савеза студената правних факултета Југославије расправљајући о проблемима наставе и режима студија на правним факултетима у Југославији, смахрају да данашњи неуједначени критерији, наставни планови и програми много штете успешном школовању квалитетног правничког кадра и стварају многе друге тешкоће и проблеме у студирању. Ради тога предлажемо: 1. Да се упис на све правке факултете у Југославији спроводи путем квалификационих испита (јединствен начин полагања). 2. Аа се уједначе наставни шганови и програми на свим правним факултетима у земли, како би се створио општи профил правника. 3. Аа би се постигла интензификација наставе, потребно je поболшати систем вежби, а то би се постигло оцењивањем вежби, које би имале утицаја приликом оцењивања на испиту. 4. Да се у складу са изједначавањем услова студирања ради на уношењу просјечне оцјене у диплому. Тиме би се студента подстакли на учење, a омогућило би се лакше запошлавагье ових студената који су у току студирања постигли боли успјех. 5. Да се на свим правним факултетима у Јутославији уведе јединствен систем оцјењивања. 6. Потребно je увести феријалну праксу, која би се одржавала преко летњег распуста и то послије треће године. 7. Аа се уведе један страни језик као обавезан, и то онај који ce учио у средњој школи. 8. Да се врши притнсак на професоре да напишу уџбенике или скрипта, или да препоруче литературу по којој би се спремао испит. 9. Да се прелази на постепено увођење групних испита. На другом састанку Секретариата расправлало се о далим корацима које треба предузети у цилу спровоВења у дело заклучака изнетих у Резолуцији. Члановн Секретари]ата су свесни тежине свога задатка и чшьенице да ће наилазити на велики отпор и наставника, a такође и студената. Наставника зато, што ће они тешко пристати да некр друга одреВује положа] њихових предмета у Наставном плану, а студената зато, што све ово што се тражи у Резолуцији значи уједно и веће ангажовање и квалитетнији рад студената. Потпуно су на месту сви приговори према којима би једно потпуно изједначавање режима студија личило на административан потез, да би вреВало самоуправна права факултета, да би било и штетно, пошто постоје предмета који не могу да се изучавају на свим факултетима, а потребно je и корисно да буду заступлени барем на неким. Кроз дискусију се дошло до заклучка да je усклаБивање режима студија неопходно, да би се на свим факултетима школовали правници приближно истог квалитета, а то би допринело и једнаком третирању правника дипломираних на разним факултетима. Када се поставило питање оствариваььа ове замисли, чланови Секретариата су се договорили да прво треба израдити један модел наставног плана, који би садржао све предмете за које се сматра да су неопходни за школовање једног правника. Предмети обухваВени тим наставним иганом били би обавезно заступлени на свим правним факултетима. Поред њих, сваки факултет би према својој жели и могућностима могао да уведе и неке специфичне предмете. Да би се добио што боли „модел” заједничког наставног плана, Секретариат je образовао Комисију која Be прегледати све статуте правних факултета и уочити сличности и разлике у наставним игановима. ТакоВе Be на свим факултетима да се образују комисије које Be прегледати упоредни матери j ал сачииьен од Комисије Секретари] ата и своје статуте, ка-