Анали Правног факултета у Београду
19
ПРИМЕНА МЕВУНАРОДНОГ ПРАВА НА ЕКОНОМСКО-ФИНАНСЮСКЕ УГОВОРЕ
који учествују у инвестицијама није ни међународно ни национално право, већ да би то била нека хрећа врсха права, посебан правый систем, створен уговором измеВу странака на основу општепризнатог начела pacta sunt servanda. Фердрос сматра да би овај систем, који он назива »кваси-меВународно право«, био сам себи довољан и да би био супериоран и независан како од националних права, тако и од меВународног права. Управо, оба правка система би се приметьивала измеВу странака супсидиарно, само уколико би њихова примена била изречно предвиВена у самом уговору. Главки инструменат овог посебког система представљао би арбитражни суд, предвиВен уговором измеБу странака ( 5 ). Ове идеје проф. Фердроса нису наишле на добар пријем у меВународној доктрины, из простог разлога што оне окрећу на један супротан начин нормалан и логичан ред ствари, заснован на дугогодишвьем нравном искуству света. Увек се сматрало да један уговор и уопште сваки индивидуалан акт измеВу странака мора добити санкцију од једног комплетног правног система који поставља услове за његово формирагье и пуноважност, а сем тога представља широко правно залеђе за његову даљу практичну примену ( 8 ), jep се никад не може претпоставити да je уговором могуће исцрпно регулисати сва питана, која Be се поставили у додиру са комплексном стварношћу привредног и друштвеног живота ( 7 ). 4. Треба напоменути да je ова теорија проф. Фердроса дошла до врло сличних резултата као и француска судска пракса са својом тезом о »меВународним плаВањима« у погледу важења златних клаузула уговорених измеВу странака, без обзира на то што би оне могле бити укинуте од националних закона који су надлежни да регулишу суштину уговора. Y низу одлука, донетих у периоду од 1950. до 1957. године, француски судови су стали на становшнте да су »странке слободне да уговоре златну клаузулу, чак и противно когентним прописима националног закона који je надлежан да регулише њихове уговорне односе«. Ово je тако широко поставлено да би било једнако као да су странке измеВу себе преВутно уговориле директну примену меВународног права, не само на уговоре измеБу држава и приватних трупа и концерна веВ и на односе измеВу при-
(б) А. Verdross, The Status of Foreign Private Interests Stemming from Economic Development Agreements with Arbitration Clauses, österreichische Zeitschrift für öffentliches Recht, 1958, S. 449—462.
(6) Gény, Méthodes d'interprétation et sources en droit positif, 1919, p. 529; »Вол>а ce не може ослонкти на себе саму, она треба да буде подржавана од закона. Taj закон je ствара. даје јој облик и снагу, он je ослобађа, тумачи и санкционише.«
(") В. оштру, али, чини нам се, сасвим оправдану критику Мана: The Proper Law of Contracts concluded by International Persons, British Year Book of International Law 1959, p. 49. Ове идеје су доктринарно тако непривлачне, тако субверзивне за међупародно јавно право, тако опасне са гледишта правке политике и тако излишне. Једва да би било потребно нагласити да сваки правни однос уопште и сваки уговор посебно, морају нужно бити регулисани од неког правног система и да се то друкчије уопште не може замислигч«. Sereni, International Economic Institutions and the Municipal Law of States, Recueil des Cours, 1959, I (96), p. 229—230. »Verdross je само доказао да je долазило до одступања од општих правила и одредаба националних права, али ова одступагьа су се догодила у сфери ових националних правних система и на основу специфичиих правила тих система која су их дозвољавала. Исто тако, Verdross није дао доказа да су странке у споразумима у којнма би извесни економски меЬународни односи били регулисани, имале намеру да створе једаи нов правни систем; нити je он објаснио како ова усамл>ена одступања, која нису никако повезана једно са другим, могу створити један једнообразни правни систем.