Анали Правног факултета у Београду
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година XVII Јануар —Фебруар 1969. Број 1
ПРОЦЕС КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ ГРАЂАНСКОГ ПРАВА
I
Велики халас кодификације приватног права у Европи, који je настао као последица кодификације изазване француском револуцијом, носио je са собом систематско раздвајање грађанског од трговачког права. Буржоазија која je преузела власт реформисала je римско приватно право према потребама својих концепција, које су привидно биле сагласне римским институцијама, и у освештане формуле правних установа из Пандеката уносила, с једне стране, чување светиња тих установа, а с друге стране развој права заснованог на слободи уговарања. Ипак, у свим кодексима грађанског права Европе XIX века гледало се да се сачувају опште тенденције граБанскоправних установа наслеБеног цивилног права. И поред свих новости технике и делимичне реформе неких институција, цивилно право Европе XIX века одисало je тенденцијом што дубл>ег и потпунијег конзерватизыа. Грађанину европског друштва, ко je je раскинуло или раскидало са феудализмом, нису сметали за цивилноправне односе ни римске формулацнје, ни институције у које je уношена идеја о формалноправној једнакости личности, њеном ослобођењу и дизању правног субјекта на степей ствараоца у уговорном праву. Међутим, тај стваралац био je join увек окован регулама, које су спутавале њггову иницијативу и слободу уговарања. С друге стране, све јаче се истицала мисао да од редовног и свакодневног граЬанскоправног живота и цивилноправних односа треба раздиковати ону правну материју приватног права која улази у сферу комерцијализованих односа. Капитализам који je изашао из фазе првобитне акумулације, саобраћај и индустрија који су стварани под утицајем машинске револуције, све већи новчани промет, трговина која више није између субјеката меБусобно повезаних патријархалним обзирима захтевају дубоке реформе правних односа између субјеката који се упуштају y комерцијализоване правне послове. Тако исти субјекти имају двоструки режим правних норми које регулишу њихове дневне односе. Y свакодневним односима, ван комерцијалног подручја, они су подвргнути граБанскоправним нормама које су црпене из реципираног римског приватног права и обичајног права историјске средине у којој ce крећу. Ту благе реформе чувају