Анали Правног факултета у Београду

2

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у суштини конзервахивну арматуру њихових животных односа. МеВутим, ти исти субјекти у професионалним односима раскидају са традиционалним везама и ослобаВају се старых правних правила, чак и начина мишљења, да бы се потчинили једном рационалыом праву које je мање везано за одреБену средину и које лакше осигурава господарење људима из разных подручја, спаја их у борби за постизање економскых циљева, који се све више удаљују од традиционалних оквира и све више их меВусобно везују у нови професионални и економски слој. Та појава се институционализује. Правила таквог трговачког права односе се на одређене установе, које или нису регулисане граБанским правом или се из њега издвајају додавањем нових елемената у старе облике. Посматрањем развоја комерцијализације приватног права јасно се види да настајањем нових установа, као што су, на пример, банке или акционарска друштва, настају чнсте комерцијализоване установе, чији се односи одмах везују за комерцијално право и не прелазе, бар глобално посматрајући, из цивишог у трговачко право. Насупрот томе, извесни институты цивишог права, добијајући нове елеменхе, прелазе, нагомилаваием тих нових елемената, из граВанског у професионално, боље рећи комер цијализовано право. Као пример за овај други случај указујемо да се од граБанина који чини повремене плаћене услуге превоза ствара професионални превозилац, чије je место у комерцијалном праву и који се у трговачком праву потчињава потпуно новим правним правилима која одговарају његово.м професионалном положају, али тако да се тиме не уништава возар, давалац услуга из граВанског права, који остаје и даље везан за правила цивишог права. На тај начин возарски уговор представл>а једновремено, под извесним околностима цивилни уговор о делу, док под другим околностима он представља професионални возарски уговор трговачког права, где се односи странака, нарочито њихова права и дужности, у првом реду одговорност, битно мењају. Разграничење измеБу цивилних односа и комерцијалноправних односа све je осетљивије и оштрије, уколико се развијају привредшг односи. Питаие je, и у пракси и у теорији, да ли тенденција да се при том разграничењу, односима приписује цивилноправни или комерцијални карактер. За неке установе савремено друштво унапред, категорички одреБује да их ыздваја из цивилноправне материје и пребацује у материју трговачког права. То није само питање систематизације, већ и материјалноправни утицај на такве односе. Ако однос постане комерцијализован, онда се правила о односу тумаче по начелима трговачког права, судска надлежност издваја из оквира редовних судова, правила процесног права постају ригорознија, све мање ствари се решава по захтевима да ce изнађе права воља странака и све више однос потчшьава апстрактном схватању трговачких односа, примени узанси, итд. Несумњиво je да професионални чиниоци утичу на формираие критеријума да ли ће један однос бити граВански или трговачки. Уколико се тај однос више везује за професионалну активност и уколико je једна од странака у питању економски јача, у европском капиталистичком праву такав се однос извлачи из граВанског права и преноси, са свим својим последнцама, и материјално- и формалнопр авним, у трговачко право. Генерално je правило да земљорадник, који продаје пољопривредне производе до којих je дошао својим радом и на својој земли, таквом куповином и продајом ствара цивилни однос са купцем својих произвола. Али, ако