Анали Правног факултета у Београду

3

ПРОЦЕС КОМЕРЦШАЛИЗАЦШЕ ГРАБАНСКОГ ПРАВА

je реч о индивидуалном пройзвоВачу шећерне репе који врши такозвано контрактирање, то јест уговара куповину и продају свог будућег производа са произвођачем шећера, преузимајуВи обавезу да изврши испоруку сабраног плода, онда се у већини земала напушта за регулисање тих односа домен цивилног права и прелази у домен трговачког права. Није овде реч само о категорисању, него и о важности правнога посла. Нека цивилна права забрањују и проглашују ништавим уговоре о продаји плода на зелено, јер таквим уговорима земљорадник се обично доводи у ситуацију да нема могућностн да стварно располаже својим производима по редовној цени у време сазревања. МеВутим, у трговачком праву овакав посао, такозвано контрактирање, сматра се редовним послом, чак препоручљивим, чије су правке фазе до танчина регулисане (кредит за семе, аконтација за сађење и окопавање, аконтација за бербу и транспорт, унапред уговорена цена по објективном критеријуму процента слаткости по тони, итд.). Тврди се да практичност одвлачи цео институт машшулације шећерном репом, цео промет, из граВанског посла у трговачки. Већ француски Code de commerce (1808) прогласио je менични посао објективним трговачким послом. Меница je увек трговачки посао, без обзира ко je издаје и на кога je вуче. То се доцније пренело и на чекове свих врсти. Инструмент плаћања раскинули су своју везу са граБанским правом. За многе институте у току њиховог развоја, поједини законодавци, већ у току њиховог стваравьа, пошли су од мишљења да ти послови не треба да буду везани за редовно облигационо право, за граВански кодекс, већ да њ ихово регулисање треба да буде поверено специфичним приватноправним нормами. Y тим нормами подвлачен je професионални карактер института. Такви институти, без обзира ко се њима служи и у коме цшьу, добили су обележје комерцијалних правних односа. Често су ти институти извлачени из цивилног пргша, или су настали деформисањем цивилноправног института, тако да се комерцијализовани однос камерно издвајао из своје целине. Y неким земљама тако се поступало и са прастарим институцијама заједничких бачија. Швајцарски сељаци одвајкада су заједнички експлоатисали стада у циљу хтроизводње својих чувених сирева. Односи за поделу добити заснивали су се на обичајним критеријумима процене улога у грлима, мужи, раду на сирењу, судовима, личном ангажовању у чувашу стоке, итд. МеВутим, неодреВеноСти обичајног права, које je варирало од области до облает, пребациле су целу материју из разматрања фактичке заједнице неформалног карактера, засноване на традицијама и добросуседским односима, на професионалне заједнице у циљу експлоатације са примесама фактичких задруга кооператива и чланови ових заједница стављени су у ситуацију да се њихови односи расправљају као комердијални, да се рачуни своде на рационалну математшеу. Нашао сам сличну тенденцију и код македонских судова у решавању спорова око прихода са бачија у. Шар-планини. Место да судија истражује прастара обичајна правила планинских сточара, он сматра да му je лакше и да je правилније, па чак и правичније, да примењује стандардна правила сточарских задруга и да сматра заједничку експлоатацију стоке за време бачија као привремени неформални задружни однос. Ово je код нас нарочито важно стога што се земљорадничке задруге у нашем праву равнају, бар према трећима, са привредним предузеВима, па се и њихов статус, укључујуВи ту