Анали Правног факултета у Београду

4

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и основна правила за расподелу дохотка и дотацију фондова, регулише правним нормама привредног права. За мене лично ово je веома карактеристичио, jep смо ми у Србији и Македонији били схватања да сеоске заједнице ове врете представљају чисто грађански однос sui generis и да не треба полазити од схватања да je то однос који je предестиниран да буде комерцијализован. Међутим, живимо у време када се велики број економскоправних односа на разне начине извлачи од владавине грађанских правних правила. Далеко смо од тога да тврдимо да je законодавац решен да већину таквих односа камерно одузима од граВанског права. Подвлачимо да то изузимање из области грађанског права врло често није ни намерно ни свесно. Велики број тих односа пребацује се из сфере грађанског права у специјал.но право. Такав je, на пример, случај са стамбеним законодавством. Однос сопственика зграде и закупца теоријски био je чист грађанскоправни однос. Међутим, разни елементи су променяли његову суштину. Стамбенн односи постали су у првом реду социјални односи и приватно право je изгубило хтредоминантни значај у овој области. Поред права својине на стану и права habitatio, створено je и јавноправно овлашћење које ce огледа у станарском праву, које je данас практично јаче од права својине. Међутим, то право заснива се више на административном праву нею на граБанском праву. Сами објекти за становање нису непокретне ствари подложне правилима о својини и пдодоуживању, већ многим другим правним конструкцијама, од којих наводимо самоуправно право руковођења тим објектима, преливањвлМ прихода у разне фондове, посебну одговорност руковања сваким од тих објеката, тако да се и ту мешају режими из грађанског, административног и привредног права. Неки писци кажу да то није комерцијализација ових односа, него њихово подруштвљавање, које се користи техничким правилима комерцнјализоване имовине. Низ објеката који нису у друштвеној својини и низ професија које су остале у приватним рукама, добијају потпуно комерцијализован облик. Најближи нам je режим аутомобила таксија приватних власника. Разне административна инспекције, несумњиво у општем гштересу, мењају карактер приватних професија и приватног власништва. Дајући експлоатацији свих тих добара жиг којн je својствен за комерцијализоване режиме, бацамо се са области граВанског права на домен комерцијашзованог права. Продавай кајмака на оближњој пијаци, сабраног са млека сопствене стоке, упућен je да се понаша као трговац, да ce потчињава правилима о трговању и да сноси све ризике и све одговорности професионалног комерцијалисте. Безброј оваквнх и сличних примера могли бисмо навести у описивагьу реалног живота наше средине. Несумгьнво je да стојимо пред општом кодификацијом наших односа грађанскоправног характера. Поставља се питање да ли смо у стању да, сем права личног статуса, породичног и брачног права и делимично наследног права, повучемо јаку бразду која ће раздвојитн грађанско право од комерцијализованог права, назовимо га привредним правом. Ово нарочито важи за облигационе односе. Ми не можемо улазити у појединости, али морамо подвући да je овде у питању разматрање одлучујуће тенденције, од које ће зависити да ли ћемо признати опстанак цивилног граВанског права, ослобођеног од прнтиска привредног комерцијалног права, или Вемо, напротив, ићи ка општем комерцијализовању цивилног права.