Анали Правног факултета у Београду

у чијем ће се систему или потпуно изгубнти цивилно право или сачувати само толико, да се обезбеде неке мале оазе грађанскоправних односа у широком комерцијализованом праву, тако да се грађанскоправни односи сачувају само тамо где они немају утицаја на економске односе ширег друштвеног значења. Неке присталице ове теорије показују да би институт послуге једновреЈмено био привредноправни, ако je предмет послуге ствар од општег економског знача]а, а могао би бити граВанскоправне природе ако je она безначајна са гледишта општих економских односа.

II

Док je класични систем кодификације модерног приватног права, подразумевајући под тим оно које je насталю после франдуске револуције, поделно материју на грађански и трговачки кодекс, што су усвојиле и неке социјалистичке земле, од којих наводимо РСФСР, Полису, ЧССР, подразумевајући да у области приватног права, иако су неки одбацивали термин приватно, постоје односи који се концентришу на додире између грађана - које бисмо ми назвали по данашњем нестручном термину —• приватнихса, где се много више може водити рачуна о потребама самих странака, њиховим навикама, њиховим тенденцијама при изражавању правно релевантно воле и где се односи сматрају интимном ствари приватника. Насупрот томе, односи које кодификује комерцщални законик предсгавлају суштину пословних правних односа, који ма колико да су ствар inter partes, задиру по своме дејству у фюрмирагье бити народне економије, па према томе захтевају извесну правну дисциплинованост, иако увек не представљају олнчење јавног поретка, која чини прелаз између приватног права у строгом смислу и уговорног права од ошптег народног интереса. Иако je и у комерцијално право и његове кодификоване норме унет нагласак прнвредне дисциплине, оно није остало онако реглманторног карактера као што je било у време феудализма и његовог рушења под утицајем корпорација трговачког сталежа као носиоца буржоаских идеја. Дух слободарства наступајућег буржоаског друштва спровео je битну ревизију стар их регула уносећи у н>их правила о аутономији воле, слободе инициативе, описујући одблесак идеје laisser passer, laisser faire, тако да y првој половини XIX века ново буржоаско трговачко право представла стварно кодификацију професионалних нор ми приватног права. Али, што се вище концентрише капитал и што више на домаћем и светском тржишту капиталистички центри, бранећи своје класне интересе, уносе своју ноту у ту кодификацију, то се више смањује слобода уговарања у комерцијалном праву и построжавају правила институционализованих норми комерцијалног права, оставлајући сразмерно малу маржу за истинску пршмену аутономије воле, и приближавају се све више поново сталешком праву уже капиталистичке трупе буржоаске класе, тако да комерцијално право остаје под већом контролом одређених кругова пословног живота, него што je то у граВанском праву, где се та контрола углавном своди на централна кретања општих дејстава правних институција (стабилност брака, установе наслеђивања, типови именованих уговора, итд.), тако да се само повремено и под тешким друштвеним притисцима уносе новине у конзервативне установе (нпр. регулисање стабилности валуте, кирајџијско законе-

5

ПРОЦЕС КОМЕРЦШАЛИЗАЦШЕ ГРАБАНСКОГ ПРАВА