Анали Правног факултета у Београду

28

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и међународних организација. С друге стране, исто тако je опште прихваћено да се национално право примењује и у односима измеВу држава и приватних лица и организадија, и да то правило важи и за зајмове које међународне организације закључују са приватним зајмодавцима на меВународном тржишту капитала. Међутим, ситуације нису увек тако једноставне и могу се поставити у знатно сложенијим видовима. На пример, бонови могу бити издати приватним лицима непосредно од стране Банке, ради прибавлена средстава из којих Be Банка давати зајмове државама чланицама. Y таквом случају ствара се директан однос измеВу Банке као зајмопримца и приватних зајмодаваца, који би нормално требало да буде регулисан неким националним правом (обично право на снази у месту издавања зајма). Али ситуација постаје сложенија ако држава-зајмопримац на захтев Банке изда бонове, које Банка после продаје приватнгш лицима. Такви бонови стварају директан однос измеВу њихових носилаца и зајмопримца, па би нормално било да ови односи буду регулисани одредбама уговора о зајму, пошто je на боновима уписано да су они издати на основу уговора закљученог измеВу државе-зајмопримца и Банке. МеВутим, у тексту бонова ове врсте je нзрично наглашено, у смислу секције 6.17 Банчиних прави\а о зајму, да позивање на уговоре о зајму не даје носиоцу бонова никаква права из уговора, а исто тако да ниједан гьихов ыосилац (сем саме Банке) неће бити овлашћен самим тим што je носилац бонова да врши било какво право на основу уговора о зајму, нити Be бити подвргнут било коме услову или обавезама које су њима стављени на терет Банке. Одредбе ове секције, исто тако, не могу ослабити или изменити ниједно право или обавезу који су предвиВени у тексту самог бона. Другим речима, смисао секције 6.17 Правила о зајмовима МеВународне банке, састоји се у томе да су у оваквим случајевима сва права и обавезе измеВу државе-зајмопримца и приватних носилаца бонова регулисани само оним одредбама које су унете у текст бонова. Односи измеВу Банке и државе-зајмопримца остају, меВутим, подвргнути условима који су предвиВени у тексту самих уговора о зајму ( 19 ). Разлози за ову разлику у правима и обавезама могу се објаснити тиме, што je природа односа измеВу Банке и државе друкчија, с обзиром на њихове посебне квалитете, него што je природа односа измеВу приватних носилаца бонова и државе која их je издала. Y уговору о зајму има таквих одредаба као што су, на пример, право контроле Банке над Каменском употребом зајма, краткорочно право отказа зајма услед повреде неког од његових битних услова, ко je према интенцијама странака могу бити вршене само у непосредном односу измеВу два ме&ународна субјекта. Исто тако, права приватних носилаца бонова не могу бити изменена или доведена у питагье, ако Банка и државе-зајмопримци буду примењнвале у сво-

(19) Delaume, The proper Law of Loans concluded by International Persons, American Journal of International Law, 1962, p. 83. Brochés, op. cit., p. 360. »Док Банка држн бонове, они нема ј у никакво независно постојање, и права pi обавезе банке зајмопрпмца на основу бонова треба да буду подвргнути истом правиом режиму као и њихова права и обавезе на основу уговора о зајму. Али, док уговор о зајму у целини не може бити по својој прнроди цедиран, текст бонова je састављен на такав начин да бонови могу бити пренети на приватне странке и да на основу ове цесије, узајамна права и обавезе зајмопримца и носиоца бонова буду регулисани искључиво боновима, без позивања на уговор о зајму.а