Анали Правног факултета у Београду

30

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

15. Све ове хешкоће и проблеми који су већ веома сложени у нормалним случајевима, постају још тежи за решавање кад у некем гаранто ваном зајму учесхвују и приватна и међународна лица. Чини нам се да би, у циљу избехавања излишних компликација и веће правке сигурности, најрационалније било да се код зајмова меЬународног карактера прихвати решенье да се на односе који потичу из обавеза личног јамства и имају акцесоран карактер уз уговор о зајму, уколико није ништа друго предвиЬено између странака у уговору, примењује право коме je подвргнут главки дуг, односно код зајмова које закључује МеВународна банка међународном праву ( 24 ).

IV 16. Аруги низ проблема који се поставља са применом меВународног права на разне категорије привредних односа, више je суштинског карактера и односи се на садржајност самог система, тј. на садржину правила која у његовом оквиру треба примењивати. Неоспорна je чињеница да je у после дњих неколжко деценија дошло до великог проширења материја за које би, услед ньиховог изразито меВународног карактера, било целисходно да се ставе под непосредну шш посредну контролу међународног права С 25 ). МеБутим, у практичном и конструктивном погледу, није се досада у том смислу много напредовало, и перед обилних доктринарних дискусија које су вођене по овим проблемима. Али, како каже В. Џенкс, иако je сада општепознато да je гледиште, по коме се меВународно право састоји исклучиво из правила које регулише међусобно односе држава, престало да изражава реалности текућег меВународног живота, мали напредак je учшьен у смислу да се постигне нека опттття сагласност о новој дефиницији, обиму и садржини меБународног права, и услед овог недостатка, нови развој не може бити изложен на задовољавајући начин као елеменат једног кохерентног система ( 2S ). То нарочито важи за ову категорију односа о којој сада расправљамо. Полазећи од тога да они треба да буду у датам оквирима, који су већ изложени, регулисани међународним правом, потребно je да се утврди из којег ће се извора и са каквом садржином таква правила узети. Тешкоће произилазе из две чшьенице: на првом месту, да су главни ако не и једини извор, са дугам традицијом и употребом, већ формулисана и до танчина изоштрена правила из појединих нациоыалних система, али je при томе веђ опште прихваћено да се то пресаВивагье не може вршити аутоматски и механички, већ са нужним прилагоБавањем специфичним потребама ме-

(24) Mann, The Proper Law of Contracts concluded by International Persons (British Year Book of International Law, 1959, p. 53). Он нарочито наводи случај тзв. Youngovog зајма из 1928. који je закључен у вези са плаћањем немачких репарација после I светског para, где питање обавеза јамства по зајму, с обзиррм на квалитет гараната, не би могло друкчије бити решено него на бази меЬународног права.

(25) О томе већ постоји огромна литература. Као репрезентативна дела у овом погледу треба навести; Wilfrid Jenks, the Common Law of Mankind, 1958; Fridmann, Some Impacts of Social Organisation on International Law, American Journal of International Law, 1956, p. 474—514; G. Schwarzenberger, The Province of the Doctrine of International Law, Current Legal Problems, 1956. p. 235—265.

(26) Jenks, op. cit., p. 14.