Анали Правног факултета у Београду

АН ДЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Y међународном праву које се признаје државама нема само вредност формалног правног концепта; овај концепт претпоставља један минимум стварне снаге и моћи, који даје могућност државама да се афирмишу у међународном животу ( 37 ). И међународне привредне организације представљају одређене мейународне снаге, бар у ограниченим секторима у којима врше своју међународну делатност. Из тих разлога, правила која су предвийена да регулишу делатност и међусобне односе ових моћних и независних тела, не могу се без даљег, такве какве су ,применити у односима измейу ньих и појединаца, као и организација које, по своме пореклу и задацима, дејствују у оквирима националних правних система. Исто тако, у обрнутом смислу, правила која су предвийена за односе измейу појединаца и организација створених у оквиру националних правних система, не могу бити примењивана, без извесних суштинских измена и прилагоЙавана, на државе и мейународне привредне организације од пшрег мейународног знача] а. Ово се јасно показало у досадашњој међународној пракси. Како смо могли утврдити, подвргавање мейународном праву уговора о зајму ко je закључује Мейународна банка, има релативан и специфичан знача]; оно углавном обухвата односе измейу држава уговорница и Мейународне банке. Чим се у контексту односа ко]и je створен таквим уговором појављују појединци и организације настале у оквиру националних правних система, долази до примене неког националног права. Ово двојство у односима заснованим на истом правном акту, доводи до разних сложених проблема који су морали бити регулисани једним не сасвим једноставним механизмом, предвийеним у самом уговору ј 3B ). Али све то лежи у само] природи ствари, која се таква каква je, није могла заобићи ни отклонили. На крају се може поставили питање да м користи добијене методом „интернационализације” уговора нису у знатно] мери ослабдене отварањем нових компликованих проблема. Остаје утисак да су резултати којима се тежило са интернационализацијом могли бити постигнути са више економије у правним конструкцијама и суперконструкцнјама, као и да je више труда морало бити уложено да се найу решена за изузетке од поставдених правила, него за поставдатье самих правила. 23. Кад се све ово узме у обзир, интернационализација привредних односа морала би се спроводити у будућности са правног гледишта на два

(37) V. Bilfinger, Les bases fondamentales de la Communauté des Etats, Recueil des Cours, 1938, p. 27.

(38) Y ово.« смислу треба забележити да су у почетно) периоди пословања МеЬународне банке, у уговор о зајму биле уношене одредбе да се они имају тумачити у складу са законима државе Њујорк, а на сназп у моменту' закључења уговора. Према објашњењу Brochèsa (op. dt., p. 357) то није значило да се на уговор прнмењују ови закони, већ je горња одредба требало само да послужи као стандардно мерило за тумачење и извршење уговорних одредаба, »пошто се банчини уговори о зајму и гарантнјама односе на фннанснјске операције, постоји тенденцнја да ce употребе тердшни који су могли стећи технички смисао у посебним круговима путем њихове дуге употребе у трговачкој пракси шли у законный и судским одлукама. Доцније je ова одредба отпала, jep je стварала погрешай утнсак као да су сами уговори били подвргаутн Њујоршким законима,« МеЬутим, Серени fop. dt., p. 206) сматра да je овакво гледиште неправедно, с обзнром да се и по енглеском праву н по праву појединих држава у САД сматра да разлика измеЬу одредаба да један уговор »треба да буде тумачеи у складу са неким правом« или да »треба да буде регулисан тим правом« има чисто вербалан а не суштииски знача).