Анали Правног факултета у Београду

51

УПРАВНО ПРАВО КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА

ипъава узроке и указује на последние „великог броја готово каприциозних форми и правних система може постојати” ( 42 ). 10. Y развоју нашег права, Паука управног права и пре рата и после ослобођења бележи запажене резултате ( 43 ), али то никако не значи да не смемо гледати ствари онакве какве јесу и сагледати да још увек у нас у излагању Управног права има појава да се врши не само дескрипција појединих правних институција YnpaßHor права, која je неопходна и нужна у одређеној мери, већ се некад преносе сами законски текстови са више, мање или без и мало објашњења. Ако се настави са том праксом, постоји опасност да у нас Наука управног права престане бити научна дисциплина, да постане само дескриптивна дисциплина појединих институција YnpaßHor права и да, насупрот YnpaBHOM пряну.хауо Наука о уттряви буде воста социологи] е управе. Наука управног права, која je у нас показала и одређене поЈединачне веће или мање успехе, има и сада услове за свој даљи развој, само би се морало приступити тимској обради YnpaßHor права, тако да би се пре стварања заокруженог система Управног права претходно планирано обрадиле монограф ије о појединим институцијама Управног права, применом научне методологије и узимајући у обзир не само нормативне акте, управну и управно-судску праксу, као и упоредно управно право, већ и све остале факторе који утичу на развој Управног права. С обзиром на динамичност наше друштвене стварности, и с тим у вези на динамичност управноправних односа и управноправних норми, који су у непрестаном преображају, теоријска обрада Управног права ниje једноставна и захтева низ удружених и појединачних напора, али како je добро речено: „Нема пшроког друма који води у науку, и само они имају изгледа да ће се испети на њене светле висове који се не плаше умора при пентрању њеним стрмим стазама” ( 44 ).

Драгаш Б. Денковић

РЕЗЮМЕ Административное право как научная дисциплина Неуклонный рост развития современной науки об управлении, вышедшей за рамки позитивного права, дало автору повода к пересмотру места и роли административного права как научной дисциплины. Он не приемлет точку зрения, отнимающую научный характер у изучения позитивного права. Он разделяет взгляд, что Наука об управлении и Наука административного права взаимно дополняются. Y Науки административного права всегда еще имеется широкое поле для исследовательской деятельности. Наука административного права не должна лишь формально изучать и деятельность управления, но ознакомление с организацией и деятельностью управления необходимо для получения объективного представления об отношениях граждан и управления, о взаимоотношениях отдельных органов управления, а также о взаимоотношениях трудовых организаций и управления, чем самым одновременно изучается насколько управление имеет правовое основание, насколько обеспечена законность, в какой мере суд осуществляет контроль над работой управления и насколько защищены права граждан и трудовых организаций.

(42) M. Rotondi, op. cit., стр. 7, 18. ( 43 ) A- Аенковић, op. cit., стр. 46—54. («) К. Маркс, op. cit., предговор француском издању, стр. LVII.