Анали Правног факултета у Београду

САЛИЈСКИ ЗАКОН И ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ Y ФРАНАЧКОЈ У ДОБА МЕРОВИНГА

Y историографији земаља које су настале распадом франачке државе значајну пажњу и интересовање побуВивало je питање правног положаја појединих категорија становништва y првој фази франачке државе —• у тзв. меровиншком периоду. Y разматрању правног положаја узимао ce као основни извор Салнјски законна као најважнији критериј за различит правый статус, висина крвнине одыосно „vergelda” за повреду интегритета личности. Постоје разлике у мишљењима око правног положаја галоримског и германског становништва, као и порекла неких категорија становништва које се помшье у Салијском закону. Свакако да није без значаја покренути нека шгтања из ове материје, jep je реч о држави са којом су неки од наших народа имали додира, чију су врховну власт признавали, или под чијим су се друштвеним утицајем формирали. Осим тога, класна структура Франачке као најтипичније варварске државе има доста сличности са низом других варварских држава тога доба, па je и са тог аспекта занимљиво да се прикаже ово питанье. Y третирању ове проблематике у досадашњој историографији нису узети у обзир неки основни елеменхи који су дошли до изражаја у процесу стварања државе као претпоставке и узрочници одговарајуће класне структуре франачке државе. Стварајући државу, Франци су се нашли у положају да, с једне стране, афирмишу свој сопствени облик живота, правка схватања, обичаје итд., а с друге стране су морали водити рачуна о стању које су затекли, о навикама, обичајима, нравном статусу становништва које се овде налазило. Та два фактора као најосновнија су и одликовала франачку државу у њеним почецима. Франци су на освојеној територији затекли етнички различит елеменат романизоване Гале и Римљане који су говорили латинским језиком, имали висок степей правые културе, били у великој мери христијанизовани, једном речју, то je била латинска цивилизација. Франачко становништво у новоствореној држави ни je имало могућностн да силом победника одједном разори све оне тековине ко je je овде нашло, нити да успостави родовско-племенске односе тамо, где су они већ одавно ишчезли. Зато се у новоствореној држави вршио процес романизације варвара и „варвар изације” романског становништва, при чему се унутар староседелачког и германског становништва. задржавају и даље развијају класни односи, као и извесне разлике измеВу староседелаца и освајача, са израженим тенденцијама уклапагьа привилегованог галоримског становништва