Анали Правног факултета у Београду

Правый положа] лита по Салијском закону није могуће потпуно сагледати с обзиром на мали број чланова који регулишу њихов статус, меВутим, из постојећих чланова може се са сигурношћу тврдити да лити имају статус полузависног становништва. Vergeld за убиство лита износи 100 солида, што чини половину суме која je предвиВена за убиство слободних људи ( 12 ). Закон изричито предвиВа везаност лита за свог господара и земљу коју обраВује, и који с тога није могао мењати домицил без дозволе господара. На пример, чл. XXVI ст. 1. предвиВа: „Ако слободан човек без дозволе господара пред крадем ослободи туВег лита давањем денара и то му буде доказано, пресудиће се да плати 4.000 денара што износи 100 солида, а лит ће се по закону вратити у преВашње стање.” Обавезе лита према господару у Закону нису јасно одреБене, али, на основу каснијих извора, многи писци закључују да су лити плаћали порез на главу и били обавезни на извесна давања у натури у корист господара ( 13 ). Из текста Закона такоБе се не види ко су били господари лита, али се претпоставља да су то била лица ко] а су живела на краљевом двору, грофови, па и сам владалац, једном речју, феудално племство у Франачко]. Y каснијим германским законима има података да су лити могли бити својина манастира ( 14 ). Лити су били пословно способны; могли су да закључују уговоре ида се појављују као странке на суду ( 15 ). Могли су да склапају бракове између себе и са слободним људима. Y неким случајевима законодавац предвиВа делимичну одговорност господара лита за њихове преступе, нпр., у случају убиства слободног човека од стране лита или роба њихов господар je био дужан да преда убиду родитељима убијеног на име половине крвнине, док je другу половину он сам плаћао ( 16 ). О правном положају осталих кахегорија полузависног становништва такође има мало података. Краљеви кметови су изједначени са литима у погледу висине vergelda који се плаћао за њихово убиство, као и у погледу одговорности у случају склапања брака са отетом слободном женом (кажњаван je смртном казной) ( 17 ). Римски колони који се у Закону помињу као „Римл>ани обавезни на плаћање дажбгша”, судећи према vergeldu, не би имали исти положа] са литима. План XLI ст. 7, предвиВа vergeld од 62,5 солида за убиство оваквог Римљаннна, што чини 37,5 солида мање од суме ко] а се плаћала за убиство лита. МеВутим, као што je већ напред истакнуто, разлика у висини vergelda између римског и германског становништва, с обзиром на неједнаку поделу vergelda, ни je означавала неједнакост у правном статусу оваквог становништва уколико je реч о истим категоријама. Положај ослобоВеника у Франачкој није довољно јасан. По свему судећи, од форме ослобоВења зависило je хоће ли ослобоВени стећи статус слободних или полуслободних становника франачке државе. По Салијском закону могли су бити ослобоВени лити и робови ( 18 ). Нема прописа о ослобађању римских колона и краљевских кметова. Да би поменута ли-

(12) Салијски закон, чл. XLII, ст. 4.

(13) Kroell, нав. дело, стр. 182; Çhenon, нав. дело, стр. 376; Ellul, нав. дело, стр. 699—700.

(14) Фризонски закон, 11, I; податак узет од Кроела, стр. 182. (1б) Салијски закон, L, ст. 1,2, 3.

(16) Исто, чл. XXXV, ст. 5.

(17) Исто, чл. XIII, ст. 7. и XLII, ст. 4. (18) Салијски закон, чл. XXVI, ст. 1 и 2.

57

САЛИЈСКИ ЗАКОН И ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ Y ФРАНАЧКОЈ Y ДОБА МЕРОВИНГА