Анали Правног факултета у Београду

58

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ца била ослобођена, потребан je био пристанак њихових господара и ослобођење у одговарајућој форми. Од поступка при ослобоВењу, као шхо je већ речено, зависило je да ли ће поменуто лице добити пуну слободу или ће то бити ослобођење нижет ранга, када су робови добијали статус лита ( 19 ). У Салијском закону помшье се само ослобођење „per denario”. Ослобођење „per denario” изводило ce пред крадем. Сопственик роба или лита долазио je пред краља, ставдао je у руку денар, па га касније избацивао, што je симболично значило ослобођење од зависности. ОслобоВење „per denario” могло je вршити и неко треће лице, али у том случају био je потребан пристанак господара. Лиги ослобоВени „per denario” без пристанка господара, враћали су се у првобитни статус. Робови су такоВе могли бити ослобоВени „per denario”. Из Закона се може закључити да се ослобоВење робова на овај начин могло извршити и без дозволе господара, а лице које je ослободило туВега роба плаћало je господару цену роба и још 35 солида. ОслобоВеник „per denario” добијао je статус слободног човека, Лавис помшье два начина ослобођења римски и германски. Германски начин ослобоВегьа „per denario” вршио се пред крадем бацањем денара, а римски у цркви или писмено. Он сматра да ослобоВена лица, и поред тога што су добијала статус слободних, нису могла одмах располагати добрима. Право располагања добрима имали су тек њихови унуци ( 20 ). Велики број чланова Салијског закона регулише положај робова. Патријархално ропство код германских племена, посебно код Франака, постојало je и пре доседегьа на римску територију. Тацит у „Германии”, говори о робовима који су имали своје куће и огњишта. Они су давали својим господарима један део прихода са својих имања. „Њихови робови пише Тацит немају као наши своје одре Вене дужности у господаревој кући. Сваки германски роб има своју кућу и своје огњиште. Роб je у неку руку кмет, он има да да господару известан део плодова, стоке, платна, иса тим je испунио све своје обавезе” ( 21 ). МеБутим, од Iдо V века, патријархални карактер ропства je ишчезао код свих Германа, па и код Франака. Положај робова у франачкој држави крајем V века, тј. у време формирања франачке државе, био je знатно тежи од положаја римских робова. V римској држави већ у II веку наше ере било je забранено убиство робова, изрицагье смртне казне без разлога. За време Константина било je забрањено продавање чланова робовске породице на разне стране ( 21 а). Тежак положај робова, као и огромна разлика која je постојала приликом кажњавања слободних људи и робова очигледна je у свим члановима Закона. Роб je изједначаван са стварима и животшьама. Vergeld за робове у односу на остале категорије становништва био je врло мали. Закон предвпВа за краЁу роба, коња или говечета 30 солида С 22 ). Иста сума предвнђена je иза убиство роба С 23 ). Законодавац разним мерама штити власнике робова и предвиђа врло строге казне за њихове преступе. Робови окривљени за злочин, за који су слободни људи кажгьавани са 45 солида, одговарали су својим жгшотом ( 21 ). Робови окривдени за мање кра-

(iß) Kroell, нав. дело, стр. 147. (20) Lavisse, нав. дело, стр. 197.

(21) Тацит, нав. дело, гл. XIX и XXV.

(21а) Д. Стојчевић, Рнмско право I, Београд, 1957, стр. 95. (22) Салијски закон, чл. X, ст. 1.

(23) Исто, чл. XXXV, ст. 6. (24) Исто, ЧЛ. XL, ст. 5.