Анали Правног факултета у Београду

59

САЛИЈСКИ ЗАКОН И ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ Y ФРАНАЧКОЈ Y ДОБА МЕРОВИНГА

be, од којих су се слободни дуди откупљивали минималним новчаним накнадама, били су батинани ( 25 ). Y Закону није јасно прецизиран однос господара и роба. Судећи по неким члановима, може се претпоставити да су робовн могли имати имовину, мада се из Закона не може стећи јасан утисак о карактеру те имовине, тј. да ли се она састојала од покретних или непокретних ствари. На основу неких чланова који предвиђају одговорност господара за веће преступе својих робова, где je предвиђено даване новчане накнаде, не би се могло рећи да je им овина робова била знатна. Не види се ни то да ли су робови имали својину или само државину на стварима које су поседовали, јер за штету причињену робовима плаћала се господару накнада ( 26 ). Брак између слободних дуди и робова био je забранен. Но, уколико je долазило до таквих бракова, слободни дуди су губили слободу. Законодавац предвиЬа губитак слободе и за слободног човека који јавно живи са робињом ( 27 ). Y Закону се помиње неколико категорија робова: робови који су живели на имању господара или у његовој кући. Они су могли бити: слуге, ковачи, златари, свинари, виноградари, конушари. Поред них, постојали су и робови који су живели на крадевом двору. Положај тзв. крадевих робова био je знатно боди од положаја обичних робова. На пример, чл. XXV ст. 3. предвиЬа казну од 15 солида за слободног човека којп „обдуби” туЬу робину, ст. 4. 30 солида за слободног човека који „обдуби” крадеву робину. Поред тога, ст. 3. предвиЬа плаћање накнаде господару робине док се у ст. 4. само констатује да Ье се платити накнада не одреЬујуБи коме Ье се платити. Нема података о дужничком ропству. Једини случајеви за које законодавац предвиЬа претваране слободних дуди у робове јесте ако Слободан човек закдучи брак са робином или ако јавно живи са робином ( 28 ). Упркос тешком положа ј у који су робови имали, они су уживали и извесну правну заштиту. Роб je имао право да склони брак, да се за мане преступе ослободи новчаном накнадом, да буде ослобоЬен уколико je ослобоЬене извршено „per denario” ( 29 ). Могао je бити и странка у спору. Yonште узев, тенденција развитка установи ропства била je усмерена у правцу претварана робова у зависно и полузависно становништво, што je било у складу са општим тенденцијама развитка франачке државе као феудалне државе.

Ар

Љубица Кандић

РЕЗЮМЕ Салический закон и общественные отношения во Франксгсом государстве при Меровингах Салический закон в ряде своих положений определяет правовой статут населения, а в особенности путем системы композиций или „вергельда” (возмещения в деньгах или в натуре за посягательства на неприкосновенность личности). Наибольшее число положений закона касается

(25) Исто, ЧЛ. XL, ст. 1. (26) Исто, чл. XXV, ст. 3.

(27) Салијски закон, чл. XXV, ст. 4—9. (28) Исто, чл. XIII, ст. 9. и чл. XXV. (29) Исто, ЧЛ. XXVI, ст. 2.