Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

2. Овим je наш највиши суд проширио на подручје деликтне одговорности примену једног правила које je по општем признању теорије ( 3 ) настало искључиво за потребе уговорне одговорности. Ништа не мења у овој констатацији чнњеница што су у Аустријском грађанском законику и Србијанском грађанском законику деликтна и уговорна одговорност уреВене на јединствен начин правило има ограничено пол>е примене ина подРУЧЈУ уговорне одговорности, из разлога који показују његову потпуну сувишност на плану деликтне одговорности. Подсетимо се специфичног дејства доцње са гледншта накнаде штете; дужник (код уговорне одговорно сти то je дужник обавезе која се у тренутку свог настанка никада не састоји у накнади штете већ у неком другом чињгњу или, пак, у нечшьеньу или у давању) постаје обавезан да накнади штету која буде проузрокована после наступања дужничке доцње, али без обавезе на накнаду штете која je проузрокована пре тога. Пронесено у стварност деликтне одговориости, где треба да буде примешено на облигацију која као главна од самог почетна гласи на накнаду штете, правило доводи до неприхватљивих резултата, било да je реч о штети на ствари, новчаној штети или, пак, неимовинској штети. 3. У погледу штете. на ствари. Y нашој судској пракси у основи je прихвайено правило да се накнада за штету на ствари (оштећење једне ствари у натуралном облику или хьено уништење) одређује према прометној вредности ствари у време одлучивагьа о тужбеном захтеву (мада су у једном мањем броју пресуда прихваћена друга решена: дан настанка штете, дан подношења тужбе суду). Решење сасвим умесно, јер само тако може бити остварена формула савремене грађанске одговорности: довођење оштећеникове имовине у оно стање у коме би се налазила да je штетни акт изостао ( 4 ). Али при таквом решењу питања датума процене штете на ствари, правило да на досуђени износ накнаде камате теку од дана подношена тужбе доводи до извесне врсте дуплирања накнаде. Оштећенику се признају камате, које су по својој природи такође накнада штете, салю паушално одређена накнада, за један период (од дана стављања штетника у дощьу односно од дана подношења тужбе до дана одлучивања о тужбеном захтеву) за који je сва штета већ покривена глобалном сумом накнаде. Одмеравање накнаде према чињеничном стању у време доношења пресуде омогућује суду да води рачуна о свим релевантним чпњеницама: о степену оштећења ствари и о његовом каснпјелг смањењу шли повећању, о променама у новчаном изразу штете (цена ствари) до којих дође после настанка штете, о штети која je проистекла услед неупотребе ствари (изгуб-

(3) H. Lalou, Traité pratique de la responsabilité civile, Paris, 1962, No. 87; R. Demoque. Traité des obligations en général, t. IV, No. 465, t. VI, No. 253; Demolombe, Cours de Code Napoléon, t, XXXI, No. 685; Laurent, Principes de droit civil français, Bruxelles-Paris, 1878, t. XX, No. 523; Colin Capitant, Traité de droit civil, refondu par Léon Julliot de la Morandière, t. 11, No. 842, Paris, 1959; Mazeaud H. et L. Tune A., Traité théorique et pratique de la responsabilité civile délictueie et contractuelle, 5e éd., t. 111, No. 2296 Planiol Ripert Esmein, Traité pratique de droit civil français, t. VI: Obligations, No. 68-I—2; Lucienne Ripert, La réparation du préjudice dans la responsabilité délictuelle, No. 121 и ел,.; F. Derrida, Dommages—intérêts (Encyclopédie juridique, Répertoire de droit civil); R. Perrot, Mise en demeure (Encyclopédie juridique, Répertoire de droit civil): F. Hubert, S. 1926. 1. 17.

(4) О становншту наше судске праксе: Обрен Станковпћ, Накнада имовпнеке штете, износ накнаде код деликтне одговорности, Савез удружења правннка Југосдавије, Београд, 1968, No. 26.