Анали Правног факултета у Београду

65

О КАМАТАМА НА ДОСУВЕНИ ИЗНОС НАКНАДЕ ШТЕТЕ

љена добит или друга штета услед неупотребе ствари), и то за читав период до доношења пресуде. Узимајући у обзир све те чињенице суд ће усвојитн тужбени захтев у делини или делимично и досудити накнаду у износу који je у том тренутку довол>ан да потпуно уклони штету. Не види се крај таквог стања ствари, коју то штету треба да покрију камате које теку од дана подношена тужбе до дана досуВења накнаде, ако je свако повећање штете и свако повећање њеног новчаног израза у том периоду већ једном узето у обзир приликом одлучиваньа о главном тражењу. 4. Решење које овде критикујемо имало би некакве логике ако би се накнада одмеравала према чшьеничном стању на дан подношења тужбе. Могло би се онда резоновати овако: досуВени износ на име главног тражења покрива штету ко ja je настала до подношена тужбе, а камате ону која je настала после тога. Не види се, меВутим, рационалност таквог начина поступања, јер ми смо овде у присуству штете на ствари (односно повећања њеног новчаног израза услед поскупљења) и штете услед неупотребе ствари, a њихов обим зависи од сваког појединог случаја, па би унифорлшо одре Вена накнада у виду камате само случајно могла бити равна претрпљеној штети. Зашто би штету до подношења тужбе суд позитивно утврђивао и накнаду одмеравао према ньеном стварном обиму, а штету после подношена тужбе (односно повећање њеног новчаног израза услед поскупљења) не би уопште утврђивао и њену накнаду би одредио у виду паушала (какве су камате)? Доказивање у овом другом случају није ништа теже него у првом. Напротив. Обим штете и њен новчани израз лакше je утврдити с обзиром на време вештачења неголи с обзиром на време подношења тужбе, које се понекад протеже и више годину уназад (нарочито кад се вештачене врши на новој расправи после укидања пресуде). 5. По нашем мишљењу, на досуВени износ главног тражења камате теку од дана правоснажности пресуде којом се досуђује накнада. Правоснажношћу пресуде, до износа усвојеног захтева, право на накнаду за уништење или оштећење ствари постаје једна перфектна новчана тражбина, која се у нравном животу понаша као да од самог почетна гласи на новад (односно као да се штета од самог почетна састоји у губитку суме новца). На досуВени износ главног тражења камате теку од дана правоснажности пресуде, и то без потребе стављања штетника (дужника) у доцњу, исто онако као што je то непотребно код права на накнаду новчане штете (како ћемо одмах видети). Прецизирајмо да камате овде теку од дана правоснажности (до исплате добровољне или принудне), ане од дана извршности пресуде. Извршност није никакав нов моменат са гледишта перфектуирања права на накнаду као новчане тражбине, већ има само тај смисао да се стичу услови за принудно извршехье потраживања. 6. Y погледу новчане штете. Али, ако критиковано правило, које je прихваћено од стране наших судова, има у погледу штете на ствари ту последицу да камате теку за један период за који je сва штета покрнвена глобалном сумом накнаде, у погледу новчане штете (тј. штете која се од самог почетка непосредно састоји у новцу нпр. краВа извесне суме новца, губитак зараде) ефекат je обрнух: оштећенику се ускраћују камате за период од настанка штете до стављања дужника у доцњу (подношења тужбе), иако штета проистекла из неупотребе новца за тај период није обухваћена глобалном сумом накнаде. Несумњива je и очигледна чшьени-

5 Анали