Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

-10. Y светлости досадашњих разматрања о течењу камата у случају новчане штете и оштећениковог права на накнаду веће штете од законских камата поставља се и питање камата на камате. Да ли у целом периоду од настанка штете до (добровољне или принудне) исплате накнаде камате теку на износ иницијалне штете, или се дуговане камате капитализују и тако и саме почшьу доносити камате? Разлика у практичным резултатима je приметна. Дуг од 100.000 динара са пет посто камате годшшье претвара се после 14 година и 77 дана у дуг од 170.000 динара ако не теку камате на камате, а ако теку односно ако се врши капитализирање камата, онда се претвара у дуг од 200.000 динара. Још од римског права ово питање предмет je законодавног регулисања. Јустинијан je забранно анатоцизам и та забрана je остала и у пандектном праву, па и у неким модерним кодификацијама (као, на пример, у Општем имовинском законику за Црну Гору). Друга законици су под одреВеним условима допустили камате на камате. Француски ГраВански законик тражи да су камате доспеле, да се дугују најмање за годину дана, да буду утужене и да камате на камате теку тек од дана утужења, допуштајући да се у неким посебним случајевима капитализирање камата врши аутоматски. Преднацрт Законика о облигацијама и уговорима у чл. 225. поставља опште правило да на доспелу а неисплаВену уговорну камату „законска камата не тече, изузев кад je то законом одреВено. Она почшье тећи од часа кад je суду поднет захтев за йену исплату”. 11. Разлози забрале анатоцизма својствени су уговорној одговорности и везани за инфериорни положај дужника (првенствено зајмопримца, кога je потреба за новцем а често и нужда натерала да закључи уговор о зајму, који му, опет, не пружа увек гаранцију да се у време доспелости дута из зајма неће налазити у оним истим непришкама које су га натерале да узме новац на зајам). Нема разлога да, у условима данапгње оргашгзације накнаде новчане штете (и штете уопште), ова забрана буде проширена и на облает деликтне одговорности (то исто важи и за правило по коме câMe камате престају те&и кад достигну износ главнице, мада Be се ово питање ретко поставит у пракси због сразмерно кратког рока застарелости права на накнаду штете). Аужник из деликта дугује накнаду све проузроковане штете и видели смо да код новчане штете, по данас владајуВем схватању које прихвата и Преднацрт, поверилац има право и на накнаду штете веВе од законских камата. А штета je и губитак камата на камате. Да je оште&еник држао свој новац у банци као штедни улог, он би му доносио не само камате веВ и камате на камате (као што Доноси лопову ако je украдени новац држао као штедни улог, мада, разуме се, решење мора бита исто и за случај кад штетник није вршио никакву употребу новца или je свака употреба новца од стране штетника била искључена, као, нпр., у случају губитка суме новца у пожару који je скривио штетник). Само, не би се могло тражити од оштеВеника доказ да je претрпео штету у висини камата на камате, иако je то опште правило за остваривање права на накнаду штете веВе од законских камата. Овде je веВа штета једна фактичка претпоставка и треба je уздиВи на степей правне претпоставке (необориве), као када су у питању саме камате (и из истих разлога). Разлога да се овако поступи утолико je више што савремена права допуштају да се накнада досуди у износу нижем од штете, уколико за то