Анали Правног факултета у Београду

89

ПРИЛОЗИ

(само титуларннх) око 40, у Италији 28, итд. Y САД се појављују и професори на одређено време који нису узети у напред наведене бројке. Насхавни кадар се у начелу упоредо бави наставом, односно педагошким радом, и научним истраживањем. То je сасвим прнродно, с обзиром да се настава не може одвојити од научноистраживачког рада. Y СССР, као и у неким другим земљама, професори могу бити ослобоБени наставе за извесно време. За узврат на америчким универзитетима постоји тзв. слободна година, у којој се дозвољава професорима да се искључиво посвете научноисхраживачком раду, задржавајући права на редовне новчане принадлежносхи. Y В. Бриханији на неким универзитехима професори су у слободним годинама без принадлежносхи. Оваква инстихуција се рехко среће у земљама Л. Америке (изузехно, на пример, Универзихех Рио Гранде од Суда), а у Француској се у похпуносги занемарује. Напоменућемо овде и једну одредбу из Схахуха Правног факулхеха у Београду од 1967, по којој се наставник може после сваких пет година непрекидног насхавничког рада ослободити наставе у току наредне школске године у циљу потпуног посвећивања научном раду, под условом да je обезбеБена редовна настава. Y таквом случају он задржава право на своја редовна примања. Насхавни кадар за меБународно право у Југославији има превасходно правку наобразбу. Y Југославији има више од 30 наставника-професора за међународно право, као и један мањи број асистената. Треба истаћи да они предају поред меБународног јавног и приватног права и научне дисциплине као што су меБународне организације, међународни односи, меБународно привредно право, итд. Y упоређењу са подацима који произилазе из анализе стања наставног кадра за међународно право у свету, може се рећи да je у Југославији тај кадар, нарочито после другог светског раха, знатно порастао. Пажња која се посвећује међународним студијама у нашој земл>и и уопште активно ангажовање наше земље за поштовање начела Уједињених надија и мира у свету уродили су плодом, што се одразило у припремању низа млађих научних радника за овај наставнички позив. Може се рећи да број наставног кадра, у односу на друге универзитете у свету, у Југославији бројчано задовољава, па на неким факултетима чак и прелази просек, мала приликом изрицања такве констатације морамо да имамо у виду велики број студената који долазе на једног наставника на нашим факултетима у земљи. Y односу на друге универзитете можемо да приметимо и следеће: Из анализе произилази да се наставни кадар за међународно право у више земал>а ангажује и за друге правые дисциплине (најчешће за Државно, односно Уставно право), што у нашој земљи није случај. Виднија разлика постоји у погледу избора и регистровања у наставничка звања. Y већем броју земаља у том избору учествују и министри просвете и кулгуре, односно највише универзитетске инстаыце. Код нас се избор завршава у оквиру Већа и Савета једног факултета. Мада нисмо присталице централизованог избора, ипак сматрамо да у цил.у општег и уједначеног критеријума универзитетски органи треба да имају у избору за највиша наставничка звања одређену улогу. Чини нам се да je било последњих го-