Анали Правног факултета у Београду
90
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
дина избора у одређена звања а да то кандидаты нису својим резултатима у раду у потпуности заслуживали. 3. Систематска дела, уцбеници и прирунници. Број и квалитет уцбеника из меВународног права у појединим земљама умногоме су одраз традиције и пажње која се посвећује тој науци, као што и одражавају ниво највнше наставе у земљи. За младе универзитете у новонастали.м државама Азије и Африке може ce рећи да су неки њихови писци, с обзиром на школовање у иностранству, добрим делом под утицајем оних школа и схватања којима су били подложни, те и њихови уцбеници одражавају тај утицај. Често се на тим универзитетима предаје и учи по уцбеницима из страних земаља. Уобичајено je да се у настави служи делима домаћих писаца, мада као допунска литература служе дела најпознатијих интернационалиста. Y ствари, дела домаћих писаца су у извесној мери инспирисана и под утицајем најеминентнијих страних дела. Наведимо овде и познате casebooks англосаксонских писаца. Y последње време издају се заједнички уцбеници и дела трупе аутора (више колективних уцбеника из меВународног права у СССР, најновије дело трупе аутора настало дописним путем и издато у Женеви 1967, итд.). За наставу служи такоВе и велики број монографија из појединих области међународног права, као и поједине студије и чланци у периодичним публикацијама и други радови из меВународног права који се објављују широм света. Y Југославији je после другог светског рата објављено неколико уцбеника међународног јавног и приватног права, као и већи број докторских теза и монографија из појединих области меВународног права. Неки од уцбеника не обухватају потпуну материју, већ обраБују само поједине области из меВународног права ( 5 ). Y часописима „Југословенска ревнја за меВународно право” и „МеБународни проблеми” објављују се врло успешне студије и прилози из меВународног права. Студенти се користе страним уцбеницима и монографијама и прилозима у часописима само када пишу семинарске и друге стручне радове, изузетно за спремање испита. Друкчије je ако су у питању слушаоци последипломских студија, који су много више упућени на страну литературу како за спремање усменог испита тако и за писање радова. Код нас се осећа потреба за издавањем више посебних монографија као и једног годишњака на страним језицима, у коме би били објављени најбољи радови у југословенској доктрини из меВународног права, попут годишњака који je издавая измеВу два светска рата. Ту функцију сада врши часопис „Југословенска ревија за меВународно право”, који сваке друге године поводом конгреса International Law Association издаје један број на страним језицима. ТакоВе се може доста још учинити на побољшању квалитета постојећих уцбеника.
(5) Поред дела Andrassyja, Бартоша и Eisnera наводимо уџбенике за меВународно јавно право п то: С. Аврамов, Б. Јанковић, Б. Јоваиовнћ, A. Магарашевић, М. Радојковић, И. Томшич; за меВународно приватно право: Б, Благојевић, С. Цигој, С. Јакшић, М. Јездић, Н. Катичић. Овом списку додаВемо и Дипломатску исторнју од В. Иблера; МеВународно привредно право (посебни део) од Р. Буровнћа; за извођење вежбн практнкулш за меВународно јавно и приватно право (С. БорВевиВ, В. Димитрнјевић, Р. Стојановић и М. Пак): МеВународно ратно право за поједнне војне школе (Г. ПеразиВ). Y поменутом колективном делу издатом у Женеви 1967. учествовао je н М. ШаховнВ.