Анали Правног факултета у Београду

91

ПРИЛОЗИ

111. ОРТАНИЗАЦИЈА НАСТАБЕ

1. Предмет настаее. Из анкете која je вођена, произилази да се скоро у свим земљама правые дисциплине меВународног јавног права и међународног приватног права разликују по броју курсева и испита. Y организации наставе, оне чине два различита и самостална програма наставе, нарочито je то јасно изражено у В. Британии, Јапану и земљама Л. Америке. Y В. Британији меЬународно приватно право се ограничава на „сукоб закона”. Y скандинавским земљама и Мађарској инсистира се на узајамној вези меВународног приватног и грађанског права. Под меВународним правом подразумева се у овим земл>ама као дисциплина само оно што садржи међународно јавно право и када се каже меЬународно право мисли се на меЬународно јавно право. Ово не зато што се важност МПП не цени, већ зато што je у њиховој доктрини МПП посебни део научне дисциплине граВанског права. Y Данској МПП je традиционално придружено породичном праву. Y СССР, где се у начелу ове две правке дисциплине сматрају апсолутно различитим, МПП се не предаје на свим правним факултетима у земљи, већ се настава из те дисциплине обезбеђује на универзитетима у Москви и Ленинграду, на Институту за међународне студије и Институту за економске и финансијске науке у Москви. Слична разграничена између ове две дисциплине постоје и у YAP и другим земљама. Међутим, могу се навести неки изузеци: у Италији се не чини у начелу разлика измеВу меВународног јавног и приватног права, мада се и тамо показују тенденцнје ка одвајању ових двеју дисциплина (пример Универзитет у Милану где постоје две посебне катедре). Y Шведској, у Штокхолму, постоји јединствена катедра за меВународно јавно и приватно право, a предстоји стварање таквих сличних катедри у Упсали и Лунду. Аруго питање које je вредно пажне, кад je реч о предмету наставе, односи се на избор и обим питана која се излажу, односно на приоритет који им се даје (доктрина о природи, основу и изворима меВународног права, о историји меВународног права, однос унутрашнег и меВународног права, о праву у доба рата, о неутралности, о меВународној трговини, инвестицијама и национализации, о меВународним организацијама итд.). Разлике постоје, не само у оквиру разних земаља, већ и измеВу универзитета у једној земли, те je тешко дати један општи закључак. Постоје извесна питана која су у најопштијим цртама предмет наставе у свим земл>ама, а найме; извори меВународног права а посебно уговорно право, меВународна одговорност, начин мирног решавана спорова, право у доба мира и у доба рата, сукоб закона итд. МеВутим, постоје и поједине посебности које упућују на следеће закл>учке: a) Y Француској je програм за licence на свим универзитетима истоветан, али je избор програма за припрему доктората који се односи на специјализоване курсеве остављен професорима. Напротив, у већини земал>а програм варира зависно од универзитета, изузев у одреЬеном низу најбитнијих питана (В. Британија, СССР), ово утолико пре, уколико се меЬународно право изучава на специјализованим факултетима (случај са Правним факултетом и факултетима политичких и економских наука у YAP).