Анали Правног факултета у Београду

244

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

основу осигурања од одговорности, која им je наметнута Законом о обавезном осигурању у саобраћају. Међутим, изложено не искључује право оштећеног да изабере обештећење у целини од осигуравајућег завода. Код штета насталих од упохребе моторног возила ради се о праву оштећеног да по два различита основа захтева накнаду штете, с тим да по основу социјалног оситурања има само права која одговарају прописима о накнади по основу социјалног осигурања (члан 171. Основног закона о организации и финансирању социјалног осигурања), а по прописима о обавезном осигурању на целокупну штету. То значи да се овде ради о конкуренцији права оштећеника по два основа у делу који одговара штети која би била исплаћена из фондова заједнице осигурања. Исплатом штете на један од изложених начина, међутим, не решава се питање који ће субјекат и у коме делу сносити штету насталу употребом моторног возила односно правни однос између осигуравајућих завода и заједница осигурања. Пошто je предмет ових излагагьа управо однос између заједница оспгурања и осигуравајућих завода, настао исплатом дела штете из фондова заједница осигурања, нисмо се могли детаљније упуштати у питање права избора оштећеника. IV. Закључак. Пресуде којима се усвајају тужбени захтеви заједниде за социјално осигурање за исплату оних износа који одговарају наносима који су исплаћени на терет фандова заједнида социјалног осигурања за случај повреде телесног интегритета осигураника од сопственика моторног возила, пошто немају свога основа у Закону о обавезном осигурању у саобраћају нити у позитивном праву у целини, заснивају се на погрешној примени материјалног права. Заснивајући се на повреди материјалног права, такве пресуде се имају третирати, заједно са захтевима по којима се доносе, као покушај проширења права на накнаду штете фондовима заједница осигурагьа преко оних које им je законодавац признао на штете које су проузроковане услед нехата (в. чл. 165 —170). Основног закона о организацијп и финансирању социјалног осигурања). Друго, значе покушај пребацивања накнада свих штета (без обзира на степей кривице) насталих употребом моторног возила искључиво на фондове осигуравајућих завода, на субјекте, који у процесноправном смислу речено, нису пасивно легитимисани у тим споровима, те постављају питање функције фондова заједница осигурања, па и социјалног осигурања као институције. Према своме дејству такве се пресуде стога могу окарактерисати као прецедент, и то у свом негативном смислу.

Др

Јован Славнић

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ПРИМЕНУ ИНСТИТУТА СЛУЖБЕНОСТИ

Службености спадају у категорију секторских права која свом титулару дају овлашћења да туђу ствар користи или употребл>ава у извесном смислу, или забрањује власнику да ту ствар користи у извесном сми-