Анали Правног факултета у Београду

243

СУДСКА ПРАКСА

111. Социјално и осигурање од одговорности као два посебна основа осигурања. Усвајањем становишта судова да су осигуравајући заводи у обавези на накнаду штете фондовима заједница осигурања, произишао би зак.лучак да заводи немају никаквих обавеза за исплату из фондова заједница осигурања за случај наступања штете повредом инхегритета њихових осигураннка од стране сопственика моторних возила. Обавезно осигурање у саобраћају конститунсано je управо у цил>у покривања штета коју социјални осигураник трпи преко износа који му се накнађује по основу социјалног осигурања. Y противном, када не би било обавезног осигурања у саобраћају, оштећено лице би често било у немогућности да буде обештећено у целини, пошто се из фондова заједница по основу социјалног осигурања не покривају све штете које претрпи осигураник. Зато je и Закон о обавезном осигурању у саобраћају прописао обавезно осигурање сопственика моторних возила од штета које произаВу из њихове употребе. Обавезним осигурањем, без.обзира да ли je сопственик возила платно премију осигурања, обезбеђују се средства за покривање штета које оштећено лице претрпи од стране сопственика при употреби моторног возила преко износа који су већ добили по основу социјалног осигурања. Ту долазе материјална штета, у виду онемогућавања напредовања, смањене способности која не повлачи инвалидитет по основу Закона о инвалидском осигурању, неимовинска штета настала као последица претрпљених фнзичких болова, страха, психичких болова услед унакажења, шш смрти члана уже породице. То јасно произилази из члана 17. Закона о обавезном осигурању у саобраћају, пошто он има за предмет говори о целокупној штети који би сопственик имао накнадити лицу оштећеном употребом моторног возила према прописима односно правним правилима о одговорности (в. чл. 15, ст. 1), а не штети и износима које je завод исплатио из фондова заједница осигурања, јер те правне односе Закон о обавезном осигурању не регулише ниједном својом одредбом ( 14 ). Из тумачења, дакле, и Закона о обавезном осигурању у саобраћају и Основног закона о организацији и финансирању социјалног осигурања произилази да се у конкретним случајевима накнаде штете ради о покривању штете кроз посебне основе осигурања: социјално осигурање и осигурање од одговорности за штете причшьене од моторног возила при његовој употреби, која je по својој природи облигационоправна (одговорност по основу кривице и одговорност за опасну ствар). Зато у случају наступања штете проузроковане од стране сопственика моторног возила при његовој употреби, свака од парничних странака сноси део штете по посебним основима осигурања; заједнице по основу социјалног, a осигуравајући заводи хто

(14) Посебно je гштање кад повребени није социјално осигуран. Тада je сопственик моторног возила, па и завод као његов супститут, дужан да покрије и опу штету која би се какнадила из фондова заједнице осигурања. Ово са тога разлога, jep се ради о оштећеном који није соиијално осигуран односно нема осигурање по том основу, а члан 17. Закона предвиђа обавезу на накнаду целокупне штете, која се има накнадити према прписима односно правним правилима о одговорности. Пошто примена прописа односно правних правила о одговорности, који не предвиВају да je сопственик моторног возила у обавези да накнади штету ко ja се накнађује из фондова заједница осигурања, не долази у обзир, пошто се оштећеном штета не накнађује ни у делу из тих фондова, то je сопственик односно осигуравајући завод дужан накнадити такву штету, коју иначе не би морао да je оштећени социјално осигуран.