Анали Правног факултета у Београду

242

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

закона о организации и финансирању социјалног осигурања. То ће рећи да завод има право на накнаду штехе причињене фондовима заједница осигуравьа из употребе моторног возила само уколико je штета причшьена намерно или крајњом непажњом и то од лица које je исту проузроковало, односно од радне организаций уколико je исту проузроковао радник на раду или у вези са радом, сагласно одредбахма Основног закона о радним односима (ст. 1. и 2, чл. 165). Ван тих случајева заједница осигурања нема право на накнаду штете. Према томе, и тужбени захтеви који имају основ у накнади штете причињене фондовима употребом моторног возила основани су само уколико су штете причшьене од лица које je намерно или крајњохМ непажњохм проузроковало повреду осигураног лица, те се исти показују као искључиви обвезници права на накнаду штете према фондовима ( 12 ). Овде се одхмах поставља и питање да ли су осигуравајући заводи у обавези за исплате штета причшьених од лица ко ja су намерно или крајњохМ непажњохм проузроковала повреду, пошто су иста осигурана од одговорности за штете причшьене трећим лицихма употребом моторног возила. Одговор би био негативан. Да би осигуравајући завод био у обавези за накнаду таквих штета, морао би да буде супститут сопственика моторних возила. Супституција, као и суброгација, прехма правним правилима, настаје на основу закона (ex lege супституција) или вол>е странака (уговорна супституција). Међутим, како нема прописа који дају осигуравајућим заводима положај супститута у правним односима који би настали између завода за социјално осигурање и лица која су намерно или крајњом непажњом проузроковала повреду социјалних осигураника, пошто Закон о обавезном осигурању у саобраћају конституише супституцију само у корнет лица које непосредно претрпи штету од сопственика моторног возила, јер Закон нема за предмет правне односе између завода за социјашо осигурање и осигуравајућих завода, већ ових и оштећених хЛица, како je то напред ближе изложено, а уговора у тохм смислу нема, то и по таквим тужбеним захтевима осигуравајући заводи не би имали пасивну легитихМацију. Приметимо и то, да би штету проузроковану нахмерно или крајњом пепажњом сносно коначно сопственик моторног возила, јер штете у целини произишле из таквог облика кривице не покривају осигуравајући заводи ни код осигурања од одговорностн ( 13 ).

(12) На само утзрђивање права на накнаду штете као правне чињенице из чл. 165—168. сходно се примењују општа правила односно прописи о деликтној одговорностн и посебна правила и прописи о накнади штете ако нису у стшротности са Основним законом о организации и финансирању социјалног осигурања (чл. 170, ст. 2: ~При утврђивању права на накнаду штете прнчињене фондовима заједница сходно се примењују општа правила о иакнадн штете односно важећи прописи и одговорности за недогтуштене радње и пропусте другога и о одговорности за штету 7 од ствари, као и посебна правила и прописи о накнади штете уколико нису у супротности са одрелбама овог закона"). Овим прописом се, дакле, не одређује да посебни прописи могу одредити друге случајеве права на накнаду штете фондовима заједнице. То није ни потребно, jep je евентуална примена тих прописа последнца правне природе једног lex specialis. (13) Видети члан 14. Правила за осигурање моторних возила ЗЗОР ~Београд" и члан 6. Правила за комбииовано осигурање моторних возила ЗЗОР .Југославија" у вези члана 4. Закона о обавезном оснгурању у саобрађају, према коме се односи између осигураника и оенгуравача регулншу уговором о осигурању.