Анали Правног факултета у Београду

241

СУДСКА ПРАКСА

фондовима заједница услед повреде социјалног осигураних употребом мохорног возила, нити им било који пропис даје право на накнаду те штете, нмају се применити они прописи који уопште регулишу материју питање права на накнаду штете фондовима заједница осигурања. 5. Према тим прописима, који су садржани у Основном закону о организацији и финансирању социјалног осигурања, у глави VI, под насловом „Накнада штете”, одреЬено je да ЗАВОДИ имају право захтевати накнаду штете причшьене фондовима заједница: 1) од лица које je камерно или крајњом непажњом проузроковало повреду (социјално) осигураног лица (план 165) ( 10 ) ( и ); 2) од организацнје иля приватног послодавца, уколико су болеет и повреда настали услед тога што ннсу спроведене обавезне мере хигијенске и техничке заштите на раду, или што ннсу извршене друге мере прописане или наређене за заштиту грађана, као и услед тога што je радии однос заснован без прописаног претходног здравственог прегледа са лицем које према здравственом стању није било способно за рад на одрейеном послу (план 166); 3) уколико je штета настала услед тога што нису дати подаци или су дати неистинити подаци о чшьеницама од којих завися стицање или одређивање права, услед неизвршења законских, или уговором преузете обавезе у вези са рехабилитацијом или запошљавањем инвалида или осигураника за кота je утврђено да постоји опасност наступања инвалидитета, или коме je због здравственог разлога одређен рад са крайни временом, као и од осигураника који je према посебним прописима дужан давати одређене податке у вези са осигурањем, па je штета настала услед тога што ти подаци нису дати односно што су дати неистинити подаци (план 167); 4) да захтева од организације или приватног послодавца да накнади исплайени износ на који корисник није имао право услед исплате извршене на основу нетачних података у пријави о ступању на посао и услед тога што није поднета пријава о променама које имају утицаја на губитак или обим права осигураника, иступања осигураника са посла или поднете пријаве после пропнеаног рока (члан 168). Као што се вей уочава, и према своме појму Основни закон о организацији и финансирању социјалног осигурања одређује да je његов предмет и начин финансирања обавеза по основу социјалног осигурања. Y том циљу je одредбама поменутих чланова 165 —168. и регулисано питање права на накнаде штете фондовима заједница осигурања. Y тим одредбама таксативно су набројани случајеви права на накнаду штете, као и обавезна лица на накнаду. Према томе, и када je фондовима заједница причиньена штета услед употребе моторног возила, онда и право на накнаду штете припада фондовима заједница под општим условима одређеним у глави VI Основног

(10) До измена Основног закона о организации и финансирању социјалног осигурања („Службени лист СФРЈ", бр. 52/67), према члану 165. став 2. заводи су имали право захтевати накнаду штете непосредно и од лица које je повоеду осигураника проузроковало кривичним делом. (11) Уочава се да Закон о организацији и финансирању социјалног осигурања не овлашћује заједнице социјалног осигурања да остварују права на накнаду шгете фондовима, већ заводе за социјално осигурање. Подсетимо се још и на то, ради јасноће терминологије, да заводи за соц. осигурање исплаћују осигураницима износе из фондова заједница, као и да су заједнице организације осигураника на одређеном подручју, које управљају фондовима оснгураника као правка лица, док заводи за социјално осигурање, који имају исти субјективитет, спроводе социјално осигурагье на одређеном подручју.