Анали Правног факултета у Београду

246

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тужених: „изриљали су зато што им продавад приликом куповине није рекао да постоји стари пут а пошто je то нихова својина имају право." Залажено je да службености ко je су конституисане експропријацијом нису биле предмет спорова пред судом. Знатно je мање службености степенях правним послом (око 30%) које су биле предмет спорова. Најчешћи правый основ (титулус) код стицања службености јесте уговор о купопродаји, затим писмено о деоби или судско решење о деоби. Правним послом, дакле споразумом странака, оставлен je пут за повласно добро највише због тога што je неки објекат био у сусвојини па je један од сувласника стекао право службености у циљу коришћења свог добра. Тако налазимо у једном случају да je МН поклонно ДМ једну парцелу за кућни плац, али je истовремено конституисао право службености пролаза и захватана воде из бунара који се налази на поклоњеној парцели. Касније поклонодавац je доведен у ситуацију да се обрати суду ради заилите свог права службености због сметана коришћена пролаза. Одлука Општинског суда Г-бр.184/54. Службености настале односно стечене правним послом могу бити установљене и на одреВено време. Такав пример пружа одлука Општинског суда Г-вр. 590/52, где видимо да je службеност установлена судским решенем о деоби са роком трајана од једне године. Овакве „привремене службености” резултат су непрестаних промена у својинским односима односно промена у економској структуры. Већина тако стечених службености које су биле предмет спора односи се на право захватана воде или на коришћене службеног пута. Приликом доказивана права службености пред судом залажено je да се то много лакше постизало кад су биле у питану службености стечене правним послом него кад су биле посреди службености које су стечене одржајем. Код службености насталих деривативним путем странке се обично позивају на уговор или судско решене о деоби. Али, кад истину да су ово право стекле одржајем, као доказно средство скоро увек, ако не и једино, странке наводе сведоке. Код таквих примера у тужбама се обично почине наводима: „Од како памтим користим тај пут за пролаз до свог имана.” Затим, „више од 50 година”, или „још моји преци одводили су воду са тог јаза за наводнаване баште” и сл. Не треба много напора да би се увидело да овакво изношене доказа задаје доста тешкоћа суду да правилно утврди чиненично стане и правый основ, а тиме и подлогу за доношено правилне одлуке о тужбеном захтеву. 3. Постоје две врете службености: стварне и личне. Стварне су бројније а личне таксативно одређене. Њих има укупно 3: плодоужггване, употреба и становане. Y савременим друштвеним односима личне службености немају већи значај, али за стварне се то не би могло рећи. Зависно од критеријума постоји Binne врста стварних службености. Подела на поједине врсте може имати не само доктринаран већ и велики значај за практичну примену института службености. Навешћемо најважније које су примећене у анализы судских одлука. Са гледишта садржине правне норме која даје овлашћене власнику повласног добра односно наређује уздржаване од употребе своје ствари у извесном смыслу власнику послужног