Анали Правног факултета у Београду

247

CYACKA ПРАКСА

добра, службености се деле на позитивна и негативне. Негативна службености нису се често појављивале, мала их je било у судској пракси. Например: власник je набацао земљу на службени пут па му суд својом одлуком „налаже да омогући несметано коришћење пута Одлука Ошптинског суда Г-389/52”. Сличну ситуацију налазимо и у Одлуци Г 337/53 и Одлуци Окружног суда Гж-490/52, Негативне службености су се обично појављивале ради забране извесне активности односно коришћења послужног добра на одређени начин, као што je отварање прозора, затим захтев да се забрани подизање зграде којом се заклања светлост, захтев за уклањање засађене живе ограде и сл. „Одбија се тужбени захтев тужноца АА који je тражио да тужени ТС измести за 4 до 5 метара новоподишуту зграду jep му она затвара са западне стране два прозора на његовој згради са које му једино долази светлост у зграду” ... „Суд налази да не може бити речи о сметању неког права jep су зграду почели истовремено да подижу а он му je скренуо пажњу да на тој страни не оставља прозоре. А иначе je могао да отвори прозор са источне стране.” Одлука Општинског суда je Г-591/52. Затим, имамо службености јавне и скривене, према томе да ли je њихово вршење видљиво или није. Углавном су позитивне јавне, а негативне скривене. Код позитивних се њихово вршегье испољава одређеним радњама, а код негативних се то може приметити тек са повредом права, сметањем коришћења службености. Постоји подела службености на континуиране и дисконтинуиране. Изгледа да ова подела није без основа. Пре света она може имати практичан значај приликом утврђивања характера једне службености, а нарочито код доказивања да je службеност као право била коришћена. Било je случајева да je туженик оспоравао тужиоцу да je службеност користио, мада je очигледно да je тужилац због својих потреба ради коришћења свог добра то морао чинити. Наиме, приликом деобе непокретности установљено je право пролаза преко дворишта. Тужени je оспорио постојање овог права наводно зато што га тужилац ни je никад користио. Када су му предочене стварне непосредне околности, тужени се брани да уколико je тужилац. и пролазио онда je то вероватно чинио ноћу када га нико није видео. —■ Одлука Општинског суда Г-361/56 и Одлука Окружног суда Гж-555/56. Слични примери нису тако ретки пред судом, па ова појава иде у прилог уважавању по деле на континуиране и дисконтинуиране службености. Занимљиво je гледиште суда према врстама службености, формулисано у образложењу одлука према коме постоје сезонске и трајне службености. Наиме: „Могло би се закључити да се у овом случају ради о сезонским службеностима које се по својој природи и обиму разликују од сталне службености пута.’” Одлука Окружног суда Гж-612/63. Ова врста службености не налази своје место у правним правилима нити у правној теорији, пре свега зато што службеност као стварно право не може бити сталног или сезонског характера. Аруго je питање времена и обима коришћења тог права, које не утиче на сам характер службености.