Анали Правног факултета у Београду

248

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У судској пракси која je била предмет нашег посматрања најистакнутије место заузеле су пољске службености, а у погледу објеката на којима се врпш ово право код пољских службености стање je изгледало овако: Коришћење путева који су ј едини прилаз повласном добру износи 76%, а утлавном су у питању узани пољски службени пухеви који служе за пролаз пешице и превоз плодова Одлуке општинског суда Г-151/52, Г-152/52, Г-589/52, Г-208/53, Г-351/54, Г-98/55, Г-361/56, Г-714/59, Г-608/60, и Г-839/61. Одлуке Окружног суда: Гж-136/52, Гж-303/54, Гж-24/55, Гж-609/56, Гж-358/58, Гж-729/58, Гж-791/59, Гж-736/60 и Гж-737/61. —■ Узимање воде са извора или из бунара често се појављивало пред судовима као право службености (око 15%). Y том смислу су одлуке Општинског суда: Г-281/51, Г-590/52, Г-37/53, Г-171/53, Г-184/54, Г-199/55, Г-1057/55, Г-544/56, Г-717/61, и Г-357/62. Одлуке Окружног суда; Гж49o/52, Гж-21/53, и Гж-609/56. —■ Остале службености износе око 9%. Y ову трупу долазе службености као што су отварање прозора на кући (Одлука Општинског суда Г-591/52), одвођење воде преко туВег земдишта (Одлука Општинског суда Г-1057/55 и Одлука Окружног суда Гж-609/56), одвођење изворске воде цевима (Одлука Општинског суда Г-544/56), прокопавање канала за наводњавање земљишта (Одлука Општинског суда Г-634/58), захтев за уклањање стабала багремових садхшца (Одлука Општинског суда Г-768/58 и Од\ука Окружног суда Гж-638/61). Затим, у ову групу долазе и службености као што je захтев да се забрани подизање стаје у близини бунара, да не би дошло до загађивања воде за пиће (Одлука Општинског суда Г-483/62). 4. Са гледишта характера поднетих тужби у испихиваном периоду, судије су имале следеће врсте спорова: На првом месту се налазе тужбени захтеви због сметања коришћења права службености, затим долазе захтеви за конституисање права службености и, на крају, захтеви за укидање службености, као и за утврђивање да не постоји тако право. Спорови вођени у циљу укидања права службености јављали су се највише из побуде да се послужно добро ослободи терета. Али, има случајева да je главки узрок лежао у томе што власник односног добра није у довољној мери поштовао начело рестрикције службености. Код спорова за утврВивање или признавање права службености характеристично je то да су у суштини чешће били у питању захтеви ради санкционисања постојећег, стеченог права, а мања ради конституисања новог права службености. Y већини случајева тужбени захтеви били су мотивисани потребом веће правне спгурности утлавном највише због непостојања земљишних књига на односном подручју. Y оваквим случајевима одлука суда треба да обезбеди титулара службености од тренутног или будућег узнемиривања у мирном коришћењу његовог права. Ово најбоље показују примери из којих се вида да се титулар обратно суду ради добијања заштите због узнемиравања, односно кад je дошло до Схметавьа у коришћењу права службености. Али, суд je тужбени захтев одбио због тога што je протекло више од месец дана од момента учшьене сметње и због тога тужилац истине да je закаснио да тражи отклањање сметања па захтева „да се отвори стари службени пут”. Разумљиво, овакве захтеве суд