Анали Правног факултета у Београду

261

ПРИКАЗИ

Аакле, целисходно je ограничити се само на принципе карактеристичне за крнвични поступай, а другим принципима било правног система vonnixe било правосуђа дати само онолико места колико je то неопходно за постављање, изградњу и разумевање одређеног система кривичног поступка. С овом основном поставкой неминовно je повезати класификацију принципа. Што се тиче критеријума класификације, он се мора заснивати на вредности принципа с којом они доприносе изградвьи кривичнопроцесних појмова и остварењу кривичнопроцесног задатка. Истовремено треба прихватити и схватање о привезивању принципа, приликом њиховог излагања, за кривичнопроцесне појмове и за сам систем кривичног поступка. Ово последње омогућава да се сагледа и провери примењивост самог принципа. Селекција кривичнопроцесних принципа, коју сами заступамо, обухваћена je њиховом поделом на основне, опште и посебне принципе. Основни принципи се непоСредно везују за остварење кривичнопроцесног задатка, а општи принципи су својствени кривичном поступку као кривичнопроцесном односу и одређују његову природу. Најзад, посебни принципи су својствени кривичнопроцесним појмовима (институтима) и према томе у којој мери обухватају односни појам могу имати општи и особени карактер. На овом месту изнећемо само основне и опште принципе. Основни принципи су принцип законитости, принцип постојаности кривичне ствари, принцип истине и принцип вишестепености кривичног поступка. Општи принципи су принцип оптужбе, принцип расправности, принцип активности кривичног суда, принцип слободног судијског уверења, принцип јавности, принцип усмености, принцип непосредности и принцип процесне економије. 6. Y приказу поменутих уцбеника задржали смо се само на неколико основних питања, настојеђи да критички размотримо ставове аутора, као и да сами кажемо шта мислимо. Било би од интереса да се претресе још читав низ питања, али приказ не може да обухвати све. Уопште узев, ово су добри уцбеници у класи којој припадају. Y њима je савесно обрађен важећи систем кривичног поступка у СССР односио у РСФСР. Њихова корисност се састоји не само у уџбеничком презентирању материје, већ и у доприносу развоју теоријске мисли совјетског кривичног процесног права.

Ар

Драгољуб В. Димитријевић

Славолюб Попович: АДМИНИСТРАТИВНОЕ ПРАВО. ОБЩАЯ ЧАСТЬ. ПОД РЕДАКЦИЕЙ Ц. А. ЯМПОЛЬСКОЙ. Издательство „Прогресс”, Москва, 1968, 539 стр.

Y Совјетском Савезу се већ постојано јављају преводи иностраних дела која дају преглед појединих правних дисциплина у упоредном праву. С тога се мора поздравите и појава превода овог уцбеника који ће свакако пружити совјетски.м читаоцима основне појмове о југословенском управном праву. За потребе совјетских читалаца проф. Поповић je извесне делове свог уцбеника скратио а негде je допунио у складу са новијим законодавством. Појаву овог превода утолико пре треба поздравити што до ове книге у Совјетском Савезу није проведена ниједна југословенска книга било које наше правке дисциплине. Стога вала указати на значај ове иницијативе и очекивати да се и даље настави са упознаванем совјетских правника с појединим правннм дисциплинама југословенског права у целини, као и плански приступити преводима појединих дела и монографија и можда настојати да се заједничким снагама упоредноправно обраде победили правки института који би могли бити од користи не само за узајамно упознаване већ и за развој совјетског и југословенског права. Да има те узајамне сарадне, не би се могло десити да у уџбенику совјетског