Анали Правног факултета у Београду

260

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јетским ставовима о принцшшма јесте њихов акциони захват, који на одређен начин указује на стално присухну динамичност кривичног поступка. Приказ кривнчнопроцесннх принципа je поједностављен и они ce износе простим набрајањем. Недостају било који критеријуми њиховог вредновања и класификације. Због тога су могући приговори како у погледу селекције тако и самог излагања принципа. V уцбенику А у кривичнопроцесне принципе сврстани су: 1) принцип социјалистичке законитости; 2) принцип јавноправности (официјелности); 3) принцип неприкосновености личности, стана и тајности преписке; 4) принцип вршења правосуВа само од стране суда; 5) принцип вршења правосуВа на темељу једнакости грађана пред законом и судом; 6) принцип разматрања ствари од изабраних судија; 7) принцип учешћа у суду народшгх поротника и зборности приликом разматрања ствари; 8) принцип независности судија и њихове потчињености само закону; 9) принцип нациоиалног језика у судском поступку; 10) принцип јавности судског претреса; И) принцип непосредности, усмености и непрекидности судског претреса; 12) принцип обезбеВења права на одбрану окривљеном; 13) принцип расправности; 14 принцип објектнвне истине у кривичном поступку; и 15) принцип учешћа друштва у кривичном поступку ( 31 ). С друге стране, уцбеник Б набраја следеће кривичнопроцесне принципе: 1) принцип социјалистичке законитости; 2) принцип неприкосновености личности; 3) принцип вршења правосуВа у кривичним стварима само од стране суда; 4) принцип вршеньа правосуВа на темељу једнакости граВана пред законом и судом; 5) принцип учешћа народних поротника и зборности приликом разматрања ствари; 6) принцип изборности судија и нароних поротника; 7) принцип незгшисности судија и њихове потчињености само закону; 8) принцип националног језика у судском поступку; 9) принцип усмености судског претреса; 10) принцип обезбеБења права на одбрану окривљеном; И) принцип свестраности, потпуности и објективности истраживања околности ствари; 12) принцип оцене доказа према унутрашњем убеБењу; 13) принцип надзора Врховног суда СССР и врховних судова савезних и аутономних република над судском делатношћу; 14) принцип надзора јавног тужиоца у кривичном судском поступку; и 15) принцип учешћа друштва у кривичном судском поступку ( 32 ). Путем обичног упоре Бивања запажа се да су аутори дали много места принципима уре Вења правосуВа уопште и да нису извршиш ннкакву класификацију истакнутих принципа. Поред тога, има принвдша које среВемо у једном али не и у другом уцбенику. Тако су у уцбенику А истакнути принципи јавноправности, принцип расправности п принцип објективне истине у кривичном поступку, а у уцбенику Б ови принципи нису набројани. С друге стране уцбеник Б указује на принцип оцене доказа према унутрашньем убеВењу, док у уцбенику А нема овог принципа. Истина, аутори не подводе увек под исте наслове истоветне садржаје, али ово не може да оправда одсуство неких принципа. Тако je на пример, у уцбенику Б принципом социјалистичке законитости обухваћен и принцип равноправности. Овде треба имати на уму Линеову (Linné) мисао: „Nomina si nescis, perit et cognitio rerum”. Шта рећи о пренаглашеној пажньи према принципима уређења правосуВа уопште у оквиру изношења пртшципа кривичног поступка? Одговор би био, чини нам ce, ј едино могуйи, да аутори нису у довољној мери поштовали релативну самосталност правосуВа уопште ни као гране законодавства ни као посебне дисцштлнне у односу на кривични поступай. Осим тога, они се поглавито задржавају на принципима карактеристичним за уреБење и рад суда, a запостављају принципе уреБења и рада других правосудних органа, на пример јавног тужилаштва и органа који врше изврВај.

(31) Уцбеник А, стр. 42. и сл. (32) Уцбеник Б, стр. 42. и сл.