Анали Правног факултета у Београду

259

ПРИКАЗИ

ном у уцбенику А, у поступку постоје следеће функције: a) функција окривљења; б) функција одбране; и в) функција решења кривичне ствари ( M ). С друге стране, у уџбенику Б истакнуте су као основне функције: а) судска функција; б) функција надзора ради тачне примене закона; в) функција "истраге; и г) функција одбране ( 25 ). Ближим критичким посматрањем како дате дефиниције тако и набројаних функција треба утврдити одрживост изложених ставова о кривичнопроцесним функцијама. Појам функције ce y литератури различито дефинише ( 26 ). Дефиниција коју су аутори дали у разматраним уцбеницима у потпуности je прихватљива, посебно као радна (операционална). Но, запажа се да аутори, приликом изналажења врста функција, нису у довољној мери поштовали елелгенат дефиниције који казује да je реч о усмерености, односно о цил>иости делања органа или лица у енциклопедијском смислу речи. Да je ово респектовано, не би ни дошло до набрајања процесних функција, а да се претходно не одреде критеријуми еманципације и класификације функција. Зато je целисходнији став, изражен у уцбенику А, који говори о основним функцијама, иако не следи у довољној мери мисао коју смо истакли. Овде се осећа последица неизграђености највишег појма кривичнопроцесног субјекта и класификације субјеката у кривичном поступку ( 27 ) и у уцбенику А и у уцбенику Б, јер да je ово учшьено, правилна класификациja и номинација функдија наметнуле би се саме по себи. Исто тако, да je у научни систем излагања унесен принцип одељености кривичнопроцесних функција као посебан принцип општег карактера у области процесних субјеката ( 2S ), искристгглисале би се и функције у својој разноврсности и одговарајућој Iогасификацији. После овог могло би се говорити о свакој од истакнутих функција, али би то, чини нам се, прелазило оквире овог приказа. Једино бисмо напоменули да нема никаквих разлога клонити се класичних наслова за три главке процесне функције. При овом се имају на уму функција оптужбе у најширем смислу речи, функција одбране и судска функција. 5. За кривичнопроцесне принципе je у уцбенику А речено да су то основна начела на којима je изграђен кривични поступак, да су у њима садржане руководне идеје, да имају нормативан карактер и да су у крајњој линији руководеће правке поставке, које прожимају читав кривични поступак. ЬЬихов значај je сагледан у томе да они изражавају најбитније црте и својства совјетског кривичног поступка ( 29 ). Y уцбенику Б принципи су дефинисани као руководеће поставке утврђене правнтг нормама, које изражавају социјалистичку природу совјетског кргшичног поступка, његова основна обележја и његов доследан демократизам ( 30 ). Нема сумње да су ова два схватања веома слична једно другом. Да бисмо их упоредили са нашим схватањем кривичнопроцесних принципа, ево и наше дефиниций: „Кривичнопроцесни пршщипи представЛ)ају основне правке поставке, које су садржајно руководне идеје, а акционо основни захтеви једног система кривичног поступка.” Према томе, оно што недостаје сов-

(24) Уцбеник А, стр. 11. (25) Уцбеник Б, стр. 11. (26) Тако, на пример, код нас Ј. Борђевнћ у свом делу ~Нови уставни системи", друго нздање, ~Савремена администрација", Београд, 1964, наводи у погледу нашег Устава СФРЈ следећа три значења појма функција: a) функдија у најширем значењу обележава огаита подручја делатности и обавеза, односно ниво и оквир овлашћења друштвено-политичких заједница; б) функција у више мање класичном значењу представл>а скуп одређеннх права и дужности, нпр. „функција власти", или само једну грану те опште функције пли делатности, нпр. ~судска функција"; и в) функција у ужем смислу речи обележава конкретно овлашћење појединих функционера или извршилаца закона (в. стр. 60). (27) Димитријевић 1, стр. 81. и 87. (2S) Димитријевић 1, стр. 85. (29) Уцбеник А, стр. 38. и 39. (30) Уцбеник Б, стр. 40.