Анали Правног факултета у Београду

258

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

турне и политичке компоненте датог друштва-државе, као и стратегија и тактика борбе против криминалитета, али њега изграђује и оживотворава кривично процесно право. После овог, од интереса je пукотина која се јавља између делатности и кривичнопроцесних односа, найме, рекло би се да постоје делатности које су ван односа и делатности које доводе до формирања односа, те су тако и обухваћене односима. Овакво схватање je неприхватљиво. Оно je засновано на опажајно примарном, тј. на непосредно виђеном. Y њему има нечет што je својстевено природним наукама. За нас je од интереса кривичнопроцесни однос као рационално примарни институт кривичног процесног права. Кад овај однос има одлике социјалистичких друштвених односа, онда je и кривично процесно право социјалистичко. Аелатности или, боље речено, кривичнопроцесне радње резултирају из кривичнопроцесних односа и у погледу свог јављања и у погледу своје структуре и вршења. Посредством кривичнопроцесних радњи проверава се ваљаност кривичнопроцесних односа. Према томе, спорна je и основаност сврставања делатности и односа у дефиницију кривичног процесног права, као што je, на другој страни, спорно и уношење односа поред делатности у дефиницију кривичног поступка као акционог израза кривичног процесног права. У првом случају довољан je однос, а у другом делатност. МеВутим, шта рећи о пукотини измеБу делатности и процесних односа. Из схватања које je овде кратко скицирано, a које носи наслов ~друштвено (рационално) динамично” ( 21 ) схватање кривичног поступка, излази да се кривичнопроцесне радње и кривичнопроцесни односи међусобно обухватају, те да je и поменута пукотина резултат извесне погрешке у третману кривичнопроцесног односа. Ове пукотине неће бити, ако се схвати присуство кривичнопроцесног односа у латентном и отвореном виду. О латентном виду кривичнопроцесног односа говори се у оним процесним ситуацијама или етапама кад друга страна ни je присуща, а присутни партнер je дужан да води рачуна о њеним интересима. Партнер који коначно може да нанесе штету овим интересима свакако je орган кривичног правосуВа. Латентни вид кривичнопроцесног односа не налазимо ни у уцбенику А ни у уџбенику Б, иако ЗКП РСФСР о њему води рачуна у чл. 20, ст. 1. Законодавац дословно прописује: „Суд, јавни тужнлац, иследник и лице које врши извиђај дужни су да предузму све законом предвиВене мере ради свестраног, потпуног и објективног истраживања околности ствари и да открију како окривљујуће тако и ослобађајуће околности по окривљеног, a такоБе и околности које отежавају и ублажавају његову кривицу.” Аакле, уз одређену коректуру појавл>ена. пукотина се губи, а самим тим долази и до правилног повезивања кривичнопроцесних радњи и кривичнопроцесних односа. На крају, али не и као мање важно, кад je реч о поменутим дефиницијама, треба рећи да није извршено потпуно уопштавање кривичнопроцесних субјеката и одређен њихов генусни појам, јер да je то учињено, не би дошло до уношења наслова субјеката по врсти. После потпуног уопштавања остаје као генусни појам само кривичнапроцесни субјекат. Тако се, у крајњој линији, поред предмета и задатка кривичног процесног права у његову дефиницију имају уградити као највипш и основни института кривичнопроцесни субјекат и кривичнопроцесни однос (- 2 ). 4. Y разматраним уцбеницима пажњу привлаче и ставови о кривичнопроцесним функцијама, утолико пре што у совјетској литератури кривичног процесног права нема сагласности у погледу броја процесних функција. С мањим изражајним разликама и у једном и у другом уцбенику под појавом кривичнопроцесне функције подводи се усмереност делатности органа или лица у кривичном поступку ( 23 ). МеВутим, приликом истицања самих функција долази до неслагања. Тако, према схватању израже-

(21) Д. В. Димитријевић: Кривично процесно право. Друго прераВено нздање. „Савре. мена адмшшстрацпја", Београд, 1965. Скраћено цнт.: Димитријевић 1. V. стр. 14. (22) Димитријевнћ 1, стр, 12. (23) Уџбеник А, стр. 10. Уцбеник Б, стр. 11.