Анали Правног факултета у Београду

257

ПРИКАЗИ

2. Посебну пажњу привлачи систематика ових уџбеника, јер показује готово потпуну подударност с наставним програмом за кривични поступак као предмет правног образовања на правыим факултетима у СССР ( 16 ). Поставља се питање о одкосу између научног система обраде једне правне дисциплине и дидактички изграВеног наставног програма ове дисциплине као предмета правног образовања. По нашем схватању, научни систем мора бити Слободан. Он je дужан да обради наставно градиво, али не и да се идентификује с темама и тезама наставног програма. Само тако научни систем представља стално стваралаштво и омогућава обухватање нових садржаја и кретања. Услед идентификације с наставним програмом ни један ни други уцбеннк кривичног поступка нису развили потребан научни систем. У њиховом систему нема основне поделе кривичног процесног права као релативно самосталне дисциплине на општи и посебни део. Ову поделу изискује уопштавајућа апстракција у научном раду и она не сме бити занемарена. Рекли бисмо да ову поделу поштује и ЗКП РСФСР у једном неразвијеном али присутном изразу одељка првог његове систематике (отите поставке). Научни систем у најошитијим потезима мора се састојати из увода, општег и посебног дела. Y даљој изградњи он се мора ослањати на главке институте кривичног процесног права и велике етапе кривичног поступка. Но, слабости у систему не мора да носе собой и недостатке код обраде кривичнопроцесне проблематике, али je у сваком случају најбол>е ускладити научни систем и обраду проблема уз одговарајуће респектовање наставног програма. 3. Појам кривичног поступка и кривичног процесног права дат je и у једном и у другом уџбенику потпуно јасно и одређено. Y уцбенику А совјетски кривични поступак je дефинисан као „на закону и истинским демократским принципима заснована делатност органа истраге, јавног тужилаштва и суда, уз учешће друштва, као и у вези с тим настали правки односи, који су усмерени на откривање крнвичних дела и решење кривlгчних ствари..( 17 ). Што се тиче социјалистичког кривичног процесног права, речено je „да оно изражава и регулише друштвене односе који су у складу с током поступка у кривичним стварима, ньиме се регулишу делатност органа истраге, јавног тужилаигтва и суда, као и правки односи који настају измеВу ових органа и других учесника поступка” ( 18 ). Y уцбенику Б истине се као најглавније да je кривични поступак „делатност суда, органа јавног тужилаштва, истраге и изви Вања, који воде активну борбу против кривичних дела. Ова делатност je строго правног карактера и њоме се остварују процесним правом установљене обавезе и овлашћења поменутих органа” ( 19 ). „Совјетско кривично процесно право je систем правних норми које регулишу делатност истраге и претреса ствари о кривичним делима, као и односе до којих долази у току ове делатности измеВу појединих државних органа, измеВу ових органа и кривичнопроцесних учесника и између поменутих органа и друштвених организација, установа и појединих граВана ( 20 ). Изложене дефиниције јасно одре Вују и кривични поступак и кривично процесно право. Но, након извесних приговора оне показују и одре Вене слабости. Y совјетским уџбеницима које разматрамо пришло ce најпре кривичном поступку, а потом кривичном процесном праву. Кривични поступак се гтосматра као друштвени феномен, ада при том није у довољној мери истакнуто да je он акциони израз кривичног процесног права. Несумњиво je да на кривични поступак као друштвену појаву делују материјалне, кул-

(16) Наставни план правног образовања на правним факултетима у СССР je јединствен и утврђен од стране Министарства за више и средње специјално образоваље СССР. Исто тако, утврЬепи су и наставни програми предмета, те меВу њима и совјетског кривичног поступка. Настава кривичног поступка се обавл,а са 70 часова предавања и 70 часова практичних вежби. Настава се изводи у 5. и 6. семестру. (17) Уџбепик А, стр. 9 (18) Уџбеник А, стр. 13. (19) Уцбепик Б, стр. 9—lo. (20) Уџбеник Б, стр. 16.