Анали Правног факултета у Београду

147

НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СТАРИХ КОДЕКСА

теријал у старим кодексима показује мало систематичности. Треба помещай да извесне чшьенице и формулације указују на то да je у старе кодификаторе могло ући понешго и из раз них наређења владара или упутстава која су они давали својим чиновницима. Неки претхамурабијевски споменици, на пример, често почшьу формулацију појединих правних прописа типичном клаузулом »Kima simdat šarim«, што на старовавилонском значи „сходно краљевој заповести”. То чини вероватним да je постојала ранија краљевска наредба сличног садржаја, ко ja je касније унета у кодекс. Нека места у Хамурабијевом законику, пак, формулисана су тако да пре представљају инструкције за поступање краљевских чиновника, него ли опште правно правило. Оправдано je претпоставити да су и ту посреди раније наредбе или упутства, који су унети у кодекс да би добили општији и још чвршћи ауторитет. 6. Форма. Хорске рецитације. Правки послови су задуто били стварани и обављани било изговарањем строго одређених усмених формула, било вршењем одређених симболичних радњи, а често и комбинациям једног и другой Примере за то налазимо у свим старим правима, а неки трагови одржали су се и у много развијенијим правним системима, тако рећи до наших дана. Анализа овог вербалног и реалног формализма нам такође показује да се путем њега нису само у конкретној пракси понављали стари обичаји, него су се управо стварали и нови правки прописи, који су мењали дотадашњу обичајну праксу. Док није било писма, ово je био најефикасшгјн начин да се нова правна правила афирмишу и памте. На тај начин, вербални и реални формализам се може сматрати једним од претходника доцнијих писаних закона и законика. Друга занимљив пример своје врсте дају нам случајеви увоВења и проглашавања нових закона путем хорске рецитације (Харондасов закон у Грчкој, када je био усвојен, певан je пред скупом целе заједнице). Y сличну категорију иду и разни примери закона у форми стихова или другој метричкој форми, какви су нам познати из предархаичног времена, а какви су се практиковали још и много касније. Хорско рецитованье и састављање у форми стихова очевидно су имали за циљ упознавање јавности са законом и могућност лакшег памћења његових прописа, пошто се ти циъеви још нису могли постићи путем писаних закона. Разуме се, оваква помоћна средства постала су сувишна после проналаска писма и постелено су се губила, иако су се њихови трагови још у разним облицима сачували до много каснијих времена, па и до данас ( 6 ). 7. Садржина. Y погледу садржине старих кодекса, тј. конкретно материје које су најчешће обрађивали, од нарочитог je интереса да je велики број прописа у старим кодексима посвећен систему композиције, тј.

(6) Познати су примеры из многих земаља, па и код нас, да се правни прописи често објављују путем добошара или гласника телала који их извикује на јавним местима, у насел.има где има доста неписменог света. Рlсто тако je познато да се стиховани облик правних прописа практиковао joui дубоко у средњем веку, а неки вид тога су и тзв правке пословице, које су извесна правна правила оформила слитно неким другим народним пословицама на крагак, лапидаран и лако запамтљив начин. Y релативно нову и по садржини напредну тековину наше новије правне историје, Општи црногорски имовинскп законик Балтазара Богишића из почетка XX века, ушло je неколико параграфа који нису ништа друго него правне пословице које je Богишић прикупио у народу.