Анали Правног факултета у Београду

161

ТУЖИВОСТ СУБЈЕКТИВНОГ ПРАВА

Најзад, предки приказ заслужује да буде попуњен кратким освртом на римско право. Строго разликовање између материјално-правне и процесноправне стране парнице том праву није познато, те ни поставлено питаке не може овде гласити подједнако као за данашње. Ипак, уређење формуларног поступка допушта закључак да су последице онога што данас називамо нетуживошћу наступале кроз правила процеса. Наиме, претор je ускраћивао акцију ако по његовој оцени за чикенично стање, изложено од стране тужиоца, она није била предвиђена. Denegatio actionis значила je окончаке поступка у кетовом првом стадијуму. Ао расправљака и мериторног одлучивака од стране iudex- a није у таквом случају ни долазило ( 15 ). Југословенски законик о поступку од 1929. не садржи непосредан одговор на питаке како треба поступати у случају недостатка туживости једног права Цуља (Zuglia) у својој монографији о натуралним облигацијама говори о пресуди којом je утврђена нетуживост (непринудност) једног потраживака ( 16 ). Доследно том ставу, који указује на материјалноправно схватан>е, исти аутор ни у свом систематском приказу предратног парничног поступка не наводи туживост као услов за мериторно расправљаке и одлучиваке ( 17 ). Благо јевић у својим Начелима не убраја туживост у процесне претпоставке, али зато се на другом месту одлучно изјашњава да тужбу треба по службеној дужности одбацити ако субјективно право не ужива судску заштиту ( 18 ). Предратна су дека пракса je поводом тужби за осуду на нетуживу обавезу одлучивала пресудом ( 19 ). Као што смо рекли, питање заслужује дискусију и у данашкем југословенском праву. Закон о парничном поступку не помике нигде туживост, нити употребљава неки сличан израз за овај појам. Савезни врховни суд одлучно je мериторно по тужби из усменог обећања поклона ( 20 ). Цу/ьа у свом систематском приказу парничног поступка не узима да je туживост процесна претпоставка С 2l ). Ту природу не придаје јој ни Трива (-). Писал ових редова, указујући да je питаке контроверзно, изјашкава се изрично у свом уцбенику за материјалноправно схватаке ( 83 ), За Јухарта je, напротив, туживост процесна претпоставка i 2 4). Такво стаке законодавства,

(15) Kaser, стр. 52. i 53.

(16) Цуља, Природне обавезе, стр. 33.

(17) Цуља, Грађанско процесно право, стр. 669 и след,

(18) Благо јевић, Начела, стр. 222, 302. и 303.

(19) Види, на пример: одлуку бр. 243. у Збирци Милановик-Штрасгр; одлуку бр. 574. у Збирци Rucner-Strohal; одлуку Рев 199/38 од 16. апр. 1938, уз 564 СГЗ (редакцпја I. Петковића).

(го) ~Поклон непокретности нема дејства кад уговор о поклону није писмено саставл>ен, иако je обећање поклона дато и прихваћено пре ступања на снагу Закона о промету земљишта и зграда”. . . . Пресуда СВС, Рев 1350/50, од 23 . 2. 1960 , 30, 1960, одл. бр. 16. Види и пресуду Врховног суда HP Хрв. Гж. 118/57 од 6. 2. 1957 , 30, 1957, одл. бр. 78: ~3а опстојност и ваљаност усмене даровне погодбе потребна je права предаја (физичка предаја), а ова не постоји ако je дарована ствар након погодбе остала на уживању код дароваоца." Напомнњемо ипак да се из објављеног дела образложења не види да ли je предмет спора био захтев за предају поклоњене ствари.

(21) Циља, (Zuglia), Грађ. парн. пост., стр. 25—27.

(22) Трива, стр. 3. и 25—28

(23) Познић, стр. 4.и 20.

(24) Јухарт, стр. 253.