Анали Правног факултета у Београду

РИМСКО ПРАВО ДАНАС*

1. Велики немачки историчар Момзен почео je једно своје предавање следећим речхша: „Господо (тако ce онда обраћало студентима), не бих могао да вам говорим о модернијој ствари него што je стари Рим" ( х ). Има у овом тврђењу и разумљиве заљубљености једног научника у свој предмет изучавања. Исто тако се може приметши да оно што je било модерно у XIX веку може да изгуби сваки знача] у XX веку. Ипак, да Момзеново тврђење није сасвим без основа покушаћемо да покажемо излажући неке своје и туђе ндеје ( 2 ). Свака наука обычно почиње једним питањем, једним зашто: зашто ce изучава, чему служи. Иако je донекле конвенционално, овакво гштагье у случају Римског права има значај стварне потребе објашњења и оправдања. Заиста je својеврстан феномен околности да ce још увек, петнаест векова после пропасти римске државе, проучава право које je у њој настало.

(*) Приступно предавање одржано октобра 1968.

(1) Према књнзи у издању групе аутора: Антички Рим, превод са италијанског Е. и М. Брунети, М. Савић, Београд Љубљана, 1967, стр. 213.

(2) Постоји ограмна литература посвећена улози и настави Римског права. Наведимо само нека дела: Appleton, Notre enseignement du droit romain, ses ennemis et ses défauts (Mélanges Corn'd, I Paris, 1926, str. 41—79); Jaubert, L'enseignement actuel du droit romain en France ( Rev . intern, des droits de VAntiquité, 1964, XI, p. 363—393); два тома посвећена Кошакеру, писцу књиге ~ Europa und das Römische Recht" (München, 1953.) садржај бројне расправе од интереса за нашу тему, међу којима бисмо издвојили једну: Riccobono, La universalité del diritto romano (L’Europa e il diritto romano, Studi Koschaker, 11, Milano, 1954, стр. 1—11); у оквиру обимне збирке посвећене Ламберу, Introduction à l'étude du droit comparé (Paris, 1938), један део говори о улози римског права као основи европских права (Section IV), у коме се истине чланак, такође од Рикобона, Le droit romain dans les oeuvres de ses interprètes (стр. 234—256). Знатан материјал о утицају римског права на поједина европска и друга национална права може се наћи у Atti del Congresso internationale di Diritto Romano, Bologna e' Roma (штампано у Павији 1935). Педесетих година je Бартошек, проф. на прашком Прав. ном фак., објавио чланак: Corne si dovrebbe studiare attualmente il diritto romano (Studi in onore di Vincenzo Arangio-Ruiz nel XLV anno del suo insegnamento, I, Napoli, 1952, стр. 317 338), y_ коме je изложио основне идеје марксизма о држави и праву примењене на римску историју, позивајући на крају научнике Запада да сви без изузетка крену уз ~радни народ, са свим онима који раде у миру за добробит људског рода и напредак човечанства". Овај чланак je изазвао реакцију. Grosso му de замерио догматизам (Приказ у lura, 1953, стр. 419); Biondi. Iglesias (Мадрид) и de Castro Correa (Sao Paulo) су полемисали са њим. начином који je (као и сам чланак Бартошека) асоцирао на хладан рат (Biondi, Scritti giuridici, Милане, 1965, стр. 500 и сл.: Iglesias, Storia di Roma, Diritto romano e ~mistero" dei diritto, lura, 1955, стр. 10—17, de Castro Corrêa, Interesse Atual dos Estudios de Direito Romano, инаугуралка лекција, Revista da Faculdade de direito, Sao Paulo, 1966, стр. 237—255). Часопис Labeo je 1956. године отворио анкету о студијама и настави Римског права у којој je узео учешће већп број романиста, нзмеђу осталих и Бајић из Сарајева (Labeo, 1956, 1, стр. 52—53) и Хорват из Загреба (стр. 77—78). Проф. Хорват je посебно реферисао о месту и улози Римског права у нашем правном студију на Конгресу у Верони (Atti del Comesso internationale di diritto romano, Верона, 1948, IÎ, стр. 481—492), ca сличном темом ce појавио 1963. y Бриселу (L'Enseignement actuel du droit romain en Yougoslavie, реферат на сесији Société d’Historire des droits droits de l’Antiquité од 18. септ.). Проф. Стојчевић je у току свог курса на Institut universitaire des études européennes (Торино, 1961 и 1962) одржао предавање са темом ~Le droit romain et les droits des pays socialistes". Од значаја за нашу тему je и гьегов чланак, Римљани и право" (Анали Правног фагсултета, 1957, 2, стр. 172—181). Професор Хорошей je у два маха писао пре рата о ошитем значају римског права: „Naloge moderne rimskopravne vede s posebnim ozirom na razvoj rimskega prava” (Slovenski Pravnik, 1929., шт. 7—10) и ~Ob stirinajetstoletnici digest" (Slovenski Pravnik, 1934, шт. I — 2).