Анали Правног факултета у Београду

189

РИМСКО ПРАВО ДАНАС

стичкој средини шхо пре буде спремљен пут за прелаз на похпуно бескласно, комунистичко друшхво. Познавање свирепосхи поверилаца, везане за староримски нексум, моћи ће да продуби мржњу према експлоатацији н појача лепоту наше нове стварности” ( м ). Како би требало прићи и шта очекивати од римског права данас? To je најзначајније поглавље правке историје и најстарија правка дисциплина. Еволуција римског права je добра нлустрација неких основних закона државноправног развитка уопште. Оно што су римски правници дали у домену приватноправних института и терминологије, у најзећој мери живо je и данас. Римско право je одговор на неке енигме дапашњег права: шта je и како je настала публицијанска тужба, интердикт, actio Pauliana, многе правке максиме. Право Квирита je увод у грађанско право у мери у којој су савремени кодекси потомци Јустинијановог корпуса. Али, поред ових традиционалних задатака, постоје и други који су потреба овог нашег историјског тренутка. 9. Настава Римског права не треба да буде само кључ прошлости, објашњење једне од најважнијих епоха историје права. Она може и треба да буде, као и свака права историја уосталом, функционално везана за садашњост, помоћ у решавању неких постојећих и будућих дилема. Одумирање државе и права не значи неко нестајање, ишчезавање без остатка. То je преображај, сличан оном који од гусенице даје летира. Одумирање државе je милиционер на Теразијама који са осмехом, ca очигледном љубављу за свој посао, регулцше саобраћај, тако да се људи окупљају да га виде. Нема одумирања државе уз одбојно лице носилаца власти, иако, наравно, то није само проблем привлачне физиономије. Одумирање права je нормативна активност у предузећима. То ново, привлачније лице власти, власти коју ћемо осећати као своју, та нова правила понашања која неће бити наметана спол>а, то су путеви преображаја ларве у лептира. Овакав задатак тражи и посебан однос према праву. Ако je право нешто мрско или, у најбољем случају, болесник на самрти, морибунд, а чини се да га део теорије тако слика, такав став мора имати утица ja на развитак правне науке, на квалитет оних који се определују на правне сгудије. Тиме се не доприноси очекиваној трансформации права, поднзању система норми на један виши, хуманији ниво. Овај век у досадаппьем току није био нарочито наклоњен друштвеним наукама. Највећи део својих напора човечанство je усмерило савлађивању природних сила и остварењу благостања. Али није далеко дан када ће многа друштва, задовол>ивпш материјалне потребе, осетити као превасходан задатак не стварање армије технолога и повећање продуктивности рада, него решавање питан>а везаних за л>удске односе, правила понашања и етику. Нашим студентима се уопште не говори, или недовольно говори о томе како je одговорна, са колико je дилема и моралне одговорности везана функција судије, правника. Студенти медицине полажу Ескулапову заклетву још један пример актуелности антике и њених правила етике.

(34) Пухан, Нексум најстарија огапта форма уговорних односа у Риму, докторска дисертадија, Београд, 1951, стр. 9 (дактилографисано).