Анали Правног факултета у Београду

188

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

се свести на једноставне механичке полуге. Ова кодификација није плод друштвених и привредних прилика у којима je донета, она je пре резултат тежње да се обнови у најбољем могућем виду римсхсо право. Јустинијанов корпус je прва прилика да се римско право на систематизован начин суочи са својом еволуцијом, да одабере оно што je најбоље и од света створи најмонументалнији споменик који je правна историја уопште дала. 7. Постоји још један феномен који захтева извесно објашњење. Како то да ми данас, у друштву које тежи укидању класа, проучавањем римског права одајемо пошту правном систему државе на којој je била љага ропства? Римско друштво, уколико je могуће давати такве апстрактне оцене, люжда носи жиг ропства, али право добрим делом не. Оно што je данас живо и актуелно од римског права готово да уопште не указује на постојање робова. То није необјашњива појава. Римско право регулише односе измеЁу слободних и оно je већим делом право трговине. Роб je ствар, предмет. Закон XII таблица join увек гледа на роба као на другоразредног поданика, тако Се и повреда роба кажњава само маним износом композиције (tab. VIII, 3). Али већ Ых Aquilia сврстава роба у исту категорију у коју и четвороножне животшье. Тако je роб, сем изузетака, избрисан из категорије субјеката и постао објект. Y највећем броју установа облигационог и стварног права роб није присутан, на исти начин дозволићете једно не баш танано упоређење —■ на који стока коју данас користи сељак пе даје печат утоворима које он склапа. Не може ce рећи да je наше право воловласничко. Као израз односа слободних л>уди у уживању и промету добара, римско право je и добило оне универзалистичке црте. Оно je универзално у мери у којој je универзална трговина и робни тип производње, тако да се могло примењивати и у феудалној Византији, средњовековној Европи, грађанским друштвима, па, добрим делом, и у социјализму. 8. И на крају долазимо до последњег питања. Као што je речено, историја се увек поново пише. Она није непристрасно описивање „како се нешто стварно збило”, већ je одговор на питања која изнова постављају свака епоха и свако друштво. Која су та питања која се данас постављају пред наставу и науку Римског права у нашој земљи. Раније, а и сада на Западу, од римског права се тражила подршка вредностима као што су приватна својина, индивидуализам, слободна иницијатива. Аплтон je писао да je, између осталог, римско право корисно и за колонизацију, jep je примећено како француски чиновници у Индокини који су знали римско право, боље схватају обичаје домородаца, пошто су ови налик на старе римске обичаје ( 33 ). Код совјетских романиста запажа се тежња да ce класној борби посвети највећа пажња. И наша послератна наука била je добрим делом, са извесном натегнутошћу и претеривањем, овако оријентисана. Тако у једној дисертацији посвећеној римском нексуму, налазимо: „Свесни смо да човечанство тек сада, у социјализму, доживљава нови морални успон и да зато познавање све дубине првог пада треба да помогав да се још појачају напори на отклањању мучних последица поделе друштва на класе и да тако у нашој социјали-

(38) Appleton, нав. дело, стр. 46. прим. 1.