Анали Правног факултета у Београду

472

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

извршеног убиства. А када се од радње пође, онда je јасно да je непосред' на последица смрт настрадалог лица. Само, пак, настрадало лице представља непосредни објект штетне радне, тако да се са ним хај непосредно формирани каузални низ завршава. Све што je изваы тога низа не може амати карактер непосредности. в) Y питану je и други објект а не онај према коме je штетна радньа извршена. Штетна радна je извршена према настрадалом лицу, а не према лицима којима су причињени болови услед иегове настрадалости. Ad б) Тврди се, сем тога, да je штетна радња сама за себе, без садејства других чинилаца, дакле и без садејства сродничких афекција, у стану да произвело штету посредним жртвама ( 8 ). Пи ово тврђење не одговара стварном стану ствари. Штету трпе само они који су волели настрадало лице. То значи да без афекција прехма настрадалом лицу и ниховог садејства штетна радња није у стану да произведе штету посредним жртвама. Ако таквих афекција не.ма и где их нема, нема ни психичких болова ни других поремећаја. То важи и за случај кад су у питану најближи сродници. Кад je, например, убијен отац детета старог два месеца или отац детета које je оца мрзело, неимовинска штета, и ако je штетна радна извршена, неће бита деци причинена, јер код такве деце нема осећања љубави према оцу. 5 Да ли je неимовинска штета у изложеном трећем случају проузрокована извршеном штетном радном? Иако je проблем каузалитета у деликтном праву био и остао споран, на ово питане се, према трећем гледишту, може ипак дати одређен одговор. Извршена штетна радна није узрок већ je само један од услова у процесу произвођења наведене штете. Она je, додуше, услов који покреће тај процес, али не и услов који штету производи. Штета je проистекла из садејства двеју других чиненица: смрти или унакажености настрадалог лица и афекција оних лица којима je настрадало лице било блиско. Узрочно дејство штетне радне ограничава се и своди само на проузроковане прве од тих чиненица. Даље оно не иде. Дал>и процес проузроковања није резултат узрочног дејства штетне радне, већ je резултат садејства наведених двеју чинешща. То јасно произилази, пре свега, из тога што се тај процес обавља на једном другом објекту, према коме штетна радна није извршена, а не у личности настрадалој од штетне радне. Сем тога, у даљем процесу штетна радна непосредно не суделује, већ непосредно суделују само наведене две чиненице коЈе изазивају порехмећаје код посредних жртава. Најзад, када je једна од тих чиненица поникла и постојала независно од штетне радне, та радна не може бити узрок последице о којој je реч. До истог, негативног одговора на наведено питане допью би се ако би уместо неимовинске штете под истин условима била произведена каква кривичноправна последица. На пример, ако би блиски сродник који има ману срца умро у моменту и услед сазнана за смрт настрадалог лица. Услови су ту исти: извршена радна проузроковала je смрт настрадалог лица и у садејству са једном од радне независном чиненицом ср чаном маном

(9) В. Др О. Станковнћ, op. cit., стр. 151.